Умјетност без граница

БAЊA ЛУКA - Читава млађа генерација умјетника, која се бави концептуализацијом и контекстуализацијом у раду, сазријева на чврсто постављеном темељу на Aкадемији умјетности у Бањој Луци и дошколовавању у Београду и другим градовима. Суштински утицај на ту генерацију, којој и сам припадам, има Весо Совиљ, професор на нашој академији.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао академски сликар Младен Миљановић, који се вратио из Њујорка, гдје је боравио и стварао као лауреат награде "Звоно". Ову награду, најбољим младим ликовним умјетницима БиХ, додјељује Центар за савремену умјетност Сарајево, у сарадњи са њујоршком фондацијом.

- Мислим да је награда "Звоно" веома битан моменат у развоју комплетне босанскохерцеговачке умјетничке сцене, јер је први параметар који валоризује нову стваралачку праксу данас. Радом умјетника, који прођу кроз резиденцијални боравак у Њујорку, добиће и сама ликовна сцена, јер ће преко контаката између умјетника, лакше бити успостављена културна размјена - нагласио је млади, већ афирмисани стваралац, Миљановић.

? Јесте ли успјели да остварите неке значајне контакте у Њујорку?

- У ИСЦП центру имао сам прилику да радим и боравим са умјетницима из Хонгконга, Француске, Холандије, Новог Зеланда, дијелио сам студио са колегама из Словеније. Са великим бројем умјетника из поменутих земаља сам и данас у контакту, а из нашег познанства већ су произишла интересовања за долазак у Бању Луку. У разговорима са кустосима, успио сам да договорим лични ангажман, али и њихов долазак овамо. Већ 27. априла, независни кустос и директор "Мередитх Монк" фондације Оливија Грегорија посјетиће Бању Луку, ради ангажовања неког од умјетника за велику умјетничку размјену између држава Балкана и СAД. Исто тако, са кустосом Саром Раисман договорена је изложба видео-умјетности, која треба да се одржи почетком 2009.  године.  

? Како су на Ваше инсталације и перформансе реаговале колеге и критичари?

- Неочекиван је начин на који се занимам темом милитаризма и њена хуманистичка и иронична контекстуализација. Након презентације радова у ИСЦП центру, умјетници и кустоси реаговали су различито. Неки су тај рад прихватили као одраз развоја друштвене свијести у земљи из које долазим, а други као личну интроспекцију и деконструкцију прошлости. Мислим да ни једни ни други нису погријешили, јер свако од тих тумачења има удјела у мом стваралаштву.

? Које технике најчешће користите?

- Мој рад готово да не бира медијум, допуштам себи апсолутну слободу израза. Тачније, мислим да је идеја та која тражи медијум у којем ће најјаче бити испољена. Умјетност је неограничена, баш као и свијет. Границе и изолације постоје само у главама људи који не могу да ослободе свој ум. Човјеку није потребна физичка слобода да би био слободан, можете да боравите у самици, а да се осјећате слободно.

Самозатварање у бившој касарни "Врбас"
Веома је тешко бавити се концептуалном умјетношћу у друштву у којем још увијек владају класичне умјетничке парадигме. Након девет мјесеци самозатварања у бившој касарни "Врбас", из чега је настао мој рад "Служим умјетности", више људи прозвало ме је луђаком, деградирали су мој перформативни чин и са невјерицом посматрали релевантност рада у културном контексту. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.