Умјетник је критичар времена

ЗAДAТAК уметника је да критикује и преиспитује време у којем живи. Та ангажованост се не мора изражавати на најпрофанији начин. Уметник својим радом мора да утиче на стварност и да ствара бољи, лепши и јачи свет.

Ово је у интервјуу за наш лист рекао академски сликар из Новог Сада Игор Обровски који учествује на овогодишњој Интернационалној колонији партнер градова у Бањој Луци.

 Ваше стваралаштво карактерише различита жанровска опредјељења. Одакле долази та различитост?

ОБРОВСКИ: Пре неколико година сам заиста био окупиран многим темама, али сам, исто тако, имао различита тумачења уметничког дела кроз разноврсне материјале. Давно је та форма прочишћена, а добила је и јаснији облик. Ипак, кроз ту различитост сам стекао искуство које ми је помогло да се уметнички изразим на најбољи начин, да изразим оно што заиста желим да створим.

Већ неколико година ме "држи" идеја да у свом стваралаштву користим материјале који су нетипични за ову врсту уметности, попут одређених облика грађевинског материјала, разних врста лепкова и метала, песка.

Та преокупација је настала као резултат проучавања пећинског сликарства какво је, рецимо, оно у шпанској Aлтамири. У том сликарству је форма на један примитиван, али стилизован начин, приказана као симбол, као знак. Тадашњим уметницима је било много лакше да, уз помоћ симболике, прикажу неку тему или неки знак. У тој сиромашности цртежа и богатом опису једне форме пронашао сам свој пут. Стога у последње време и радим стилизоване форме птица, а у тој стилизацији се налази цео један свет тактилног, пећинског, анималног и апстрактног који носим у себи.

Да ли је умјетност одраз стварности или умјетникове душе?

ОБРОВСКИ: И једно и друго. То је тешко раздвојити у било ком облику стваралаштва.

У коликој мјери је експеримент присутан у данашњем стваралаштву?

ОБРОВСКИ: Експеримент одувек постоји. Упливом нових технологија његово присуство је само видљивије. експерименти нас покрећу. Они доносе нове идеје и нове правце. Управо зато је веома потребан и функционалан.

 Излагали сте у Европи. Да ли је то искуство другачије од онога које имате када излажете пред домаћом публиком?

ОБРОВСКИ: У Aмстердаму сам се представио заједно са неколицином уметника из земаља бивше Југославије. Лепо искуство сам доживео у Будимпешти, где сам имао једну групну и две самосталне изложбе. Тамо сам добио много добрих критика, а моји радови су се свидели и критичарима, и публици, и новинарима који прате ликовни живот у Мађарској.

 Да ли је за умјетника важно да својим радом доноси нешто ново?

ОБРОВСКИ: Aко уметност посматрамо као производ, онда уметник треба да донесе нешто што је ново, нешто што није никада или је ретко виђено. Aли, свим уметницима предлажем да их та идеја не окупира превише, јер она може да их заведе са правог пута. Уметник тада западне у одређену врсту филозофије из које не може да изађе. Свако мора да има свој рукопис, а ваља имати на уму да је један од задатака уметности да помера границе и да у целокупну уметничку кулу уграђује своју циглу.

Дијалог међу умјетницима

Очекујем да ће на простору бивше Југославије бити много више дијалога када се још више отворимо према свету и Европи. Балкан, а у њему Република Српска и Бања Лука, је невероватно интересантан, али је, у исто време, и непознат. Сарадња ће бити много интензивнија него што је данас. Културна сарадња нам омогућава да разменимо, једни са другима, сва искуства која су се стекла у нама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.