Umjetnik je kritičar vremena

ZADATAK umetnika je da kritikuje i preispituje vreme u kojem živi. Ta angažovanost se ne mora izražavati na najprofaniji način. Umetnik svojim radom mora da utiče na stvarnost i da stvara bolji, lepši i jači svet.

Ovo je u intervjuu za naš list rekao akademski slikar iz Novog Sada Igor Obrovski koji učestvuje na ovogodišnjoj Internacionalnoj koloniji partner gradova u Banjoj Luci.

 Vaše stvaralaštvo karakteriše različita žanrovska opredjeljenja. Odakle dolazi ta različitost?

OBROVSKI: Pre nekoliko godina sam zaista bio okupiran mnogim temama, ali sam, isto tako, imao različita tumačenja umetničkog dela kroz raznovrsne materijale. Davno je ta forma pročišćena, a dobila je i jasniji oblik. Ipak, kroz tu različitost sam stekao iskustvo koje mi je pomoglo da se umetnički izrazim na najbolji način, da izrazim ono što zaista želim da stvorim.

Već nekoliko godina me "drži" ideja da u svom stvaralaštvu koristim materijale koji su netipični za ovu vrstu umetnosti, poput određenih oblika građevinskog materijala, raznih vrsta lepkova i metala, peska.

Ta preokupacija je nastala kao rezultat proučavanja pećinskog slikarstva kakvo je, recimo, ono u španskoj Altamiri. U tom slikarstvu je forma na jedan primitivan, ali stilizovan način, prikazana kao simbol, kao znak. Tadašnjim umetnicima je bilo mnogo lakše da, uz pomoć simbolike, prikažu neku temu ili neki znak. U toj siromašnosti crteža i bogatom opisu jedne forme pronašao sam svoj put. Stoga u poslednje vreme i radim stilizovane forme ptica, a u toj stilizaciji se nalazi ceo jedan svet taktilnog, pećinskog, animalnog i apstraktnog koji nosim u sebi.

Da li je umjetnost odraz stvarnosti ili umjetnikove duše?

OBROVSKI: I jedno i drugo. To je teško razdvojiti u bilo kom obliku stvaralaštva.

U kolikoj mjeri je eksperiment prisutan u današnjem stvaralaštvu?

OBROVSKI: Eksperiment oduvek postoji. Uplivom novih tehnologija njegovo prisustvo je samo vidljivije. eksperimenti nas pokreću. Oni donose nove ideje i nove pravce. Upravo zato je veoma potreban i funkcionalan.

 Izlagali ste u Evropi. Da li je to iskustvo drugačije od onoga koje imate kada izlažete pred domaćom publikom?

OBROVSKI: U Amsterdamu sam se predstavio zajedno sa nekolicinom umetnika iz zemalja bivše Jugoslavije. Lepo iskustvo sam doživeo u Budimpešti, gde sam imao jednu grupnu i dve samostalne izložbe. Tamo sam dobio mnogo dobrih kritika, a moji radovi su se svideli i kritičarima, i publici, i novinarima koji prate likovni život u Mađarskoj.

 Da li je za umjetnika važno da svojim radom donosi nešto novo?

OBROVSKI: Ako umetnost posmatramo kao proizvod, onda umetnik treba da donese nešto što je novo, nešto što nije nikada ili je retko viđeno. Ali, svim umetnicima predlažem da ih ta ideja ne okupira previše, jer ona može da ih zavede sa pravog puta. Umetnik tada zapadne u određenu vrstu filozofije iz koje ne može da izađe. Svako mora da ima svoj rukopis, a valja imati na umu da je jedan od zadataka umetnosti da pomera granice i da u celokupnu umetničku kulu ugrađuje svoju ciglu.

Dijalog među umjetnicima

Očekujem da će na prostoru bivše Jugoslavije biti mnogo više dijaloga kada se još više otvorimo prema svetu i Evropi. Balkan, a u njemu Republika Srpska i Banja Luka, je neverovatno interesantan, ali je, u isto vreme, i nepoznat. Saradnja će biti mnogo intenzivnija nego što je danas. Kulturna saradnja nam omogućava da razmenimo, jedni sa drugima, sva iskustva koja su se stekla u nama. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.