Удав

Досада је појава толико непријатна колико и свима добро позната. Када она обузме човјека препуштеног себи, онда ствар и није тако страшна, јер су у том случају онај који досађује и онај којем је досадно обједињени у истој особи, па они прије или касније заједнички преобразе досаду у нешто друго.

Ово друго може да буде пријатније или непријатније, али је свакако умакло досади, а то је било оно што се тражило. Довољно је, на примјер, попети се на дрво, па чак и на столицу, и тако истиснути досаду једном замијењеном тачком гледишта и другачијим видиком. Aко би том приликом дошло до пада с дрвета или столице, ломова и потоње ограничене покретљивости, која би поново могла да призове досаду, може се приступити изналажењу и слагању стихова којима би се опјевали успони и падови, појединачно или уопштено. Тако, или на безброј других начина, човјек препуштен себи успјешно излази на крај с досадом, иако то са собом повлачи најразличитија задовољства и незадовољства друге врсте.

Неприлика је много већа када се досада јавља као однос између двије или више особа, при чему она може да се креће у широком распону од смарања до злостављања. У овим случајевима човјеку је досадан неко други, односно, гледано из супротног угла, неком другом човјек је досадан, а стање ствари успоставља и захтијева њихов међусобни однос.

Моја највећа стрепња је помисао да неком другом могу да будем досадан, а моје највеће саморазочарање је утисак да то јесам, па макар и у најмањој мјери. Боље да ме нема. Вјерујем да настојање да не будем досадан другом заслужује да му се посветим као питању од животног значаја, исто као што то заслужује и питање односа са другима уопште.

Aко сам некоме досадан, уклонићу се, и даћу све од себе да ми се такво искуство не понови. Размотрићу чињенице, односно бићу објективан, иако свако разматрање чињеница подразумијева избор чињеница, односно субјективност, јер је потпун скуп чињеница бесконачан и несагледив. Да не бих био досадан, дакле, морам да прелазим брвно носећи у врећи на леђима самог себе, објективно субјективног и субјективно објективног. Aко се, заједно с врећом, не стровалим с брвна, надам се да ћу на други крај стићи са равнотежом између субјективности и објективности, што је најпоузданија препрека да будем досадан: субјективност из непристрасности искључује бестрасност, објективност из страствености искључује пристрасност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.