У посјети код Ружице Сокић: Бања Лука моје младости

Глумицу Ружицу Сокић за Бању Луку везују дивна сећања на детињство и нераскидиви породични корени. Мада је рођена Београђанка, а отац пореклом из Ивањице, у њеном животу Бања Лука је увек била нешто више од места где јој се родила мајка. У свом стану у београдском насељу Врачар доајенка српског глумишта причала је о тренуцима у којима су се испреплетали садашњост, сећања, емоције и глумачки живот дуг пола века.

- Сећам се Бање Луке и оног лепог времена. Била сам веома везана за тај простор, јер су мамини пореклом испод Козаре. Моја прабаба је била чувена Милка Праштало. Бранко Ћопић ми је на једној књижевној вечери рекао да је познавао ту моју прабабу која је имала у Лушци Паланци кафану. Каже да је била мала, висока метар и по, али је могла да ухвати двометраша за врат и истера га из кафане ако почне много да ларма и пије! Била је прави yамбас - каже у једном даху позната глумица док започиње причу о својим прецима. 

Летња жега се није осећала у њеном пространом салонском стану препуном слика и предмета који сведоче о породичној традицији и неким давним временима. Кућни љубимац, дванаестогодишњи кокер Гара, накратко улеће у собу да би осмотрио посетиоце а онда, на покрет руке Ружице Сокић, изводи малу представу, почиње да пушта глас као да пева. Испред фотографија своје мајке и тетке које су биле близнакиње, позната глумица наставља своју причу о Бањој Луци, баби Јањи коју је волела више него мајку и деди православном свештенику са којим је као девојчица често обилазила парохију док је светио водицу.

- Развод бабе и деде поделио је породицу, а ратне године донеле немаштину. Мој деда се, по повратку из Сапрашког логора, настанио у Влашком Долу, где је предавао веронауку. Мајка и ја смо отишле код њега и док је она кувала пекмез, ја сам чувала свиње - прича Ружица Сокић о тешким тренуцима који су јој обележили детињство.   

Деда познате глумице имао је у Бањој Луци велико имање и две куће, али када се после рата тамо вратио, није било ничега. Брзо се снашао па је тако својој унуци, кад се враћала у Београд, радо паковао живе пилиће или гуске да их понесе.

- Мој први излазак из Београда био је када ме деда позвао да проведем распуст у Бањој Луци. Сећам се да ме је мама спаковала и саму послала у Босну. Моје стварчице је умотала у неку балу и одвела ме на аутобус. Мој пртљаг нису имали где да спакују сем на кров. Седела сам напред и док смо путовали, на ретровизору сам одједном видела како моја бала пада с крова и остаје негде иза. Почела сам да вриштим па је возач морао да стане. Покупили су ту моју прашњаву балу и поново је попели на кров - прича уз осмех позната глумица.

Наредну деценију Ружица је свако лето проводила у Бањој Луци, спријатељила се, ту стекла друштво с којим је ишла на Врбас. У породичној гробници у Борику данас почивају њени деда и тетка.

- Бања Лука је обележила можда и више од деценије мог живота. Када смо се баш мучили, деда нам је много помагао, а мени је значило то путовање у Бању Луку, јер сам имала где да одем ван Београда. Моја мама је до краја живота одлазила у свој родни град, али ја, нажалост, последњих година, у Бању Луку долазим “инкогнито”, због дугог судског спора око нашег власништва над земљиштем у Јеврејској улици - каже са сетом Ружица Сокић.

Њена породица некад је у центру града имала огроман плац који је ишао на две улице, али већ годинама позната глумица води спор да би вратила то земљиште.

- То је имање мога деде и сећам се да је мама цео свој живот посветила да га спасе. Плаћала је људе да брину о воћњаку и башти које смо ту имали. Кућа је била мала, али је продала другу кућу да би је санирала после земљотреса.

Прво се ту појавио један човек који нам је отео део тог нашег имања јер на њему нисмо живели. Моја мама је 15 година водила процес у Бањој Луци, плаћала адвокате, да би вратила тих 400 квадратних метара које је он присвојио и неку шупу. Кад смо коначно успели да повратимо то земљиште, почео је овај последњи рат. Тај човек је отишао, срушили смо ограду коју је био подигао, али је онда дошао други човек који је на истом месту подигао ограду и још нам запретио. Бања Лука је за мене романтика и зато ми је жао што се све ово догађа - каже позната српска глумица.

У овој години Ружица Сокић ће прославити 50 година од када је први пут изашла на сцену. Мада су је прве улоге везивале за комедију, она је прижељкивала да глуми у драмама. У овој години играла је управо такве улоге у “Бергмановој сонати”, комадима Синише Ковачевића “Вирус”, и “Великој драми”, представи “Aтељеа 212”, “Дугом путовању у ноћ” Јуyина О'Нила, “Квартету” у Мадленијануму и представама “Заводник” и “Жанка Стокић” у позоришту “Славија”.

- Све ове улоге су ме готово сатрле, посебно прича о Жанки Стокић, која је просто катарзична. Током првих извођења те представе морала сам да узимам специјалне лекове за срце јер сам на сцени добијала аритмију! Толико сам се борила да заиграм драмску улогу, а сад сам од њих руинирана. То су све тешке улоге, али ја не могу да играм без емоција. Кад ми кажу да су емоције аматеризам, питам се како уметност уопште може да постоји без емоција. Они који у уметности немају емоције су медиокритети - каже позната глумица.

Док скупља снагу и припрема се за нешто ново, пред Ружицом Сокић је неколико пројеката. Искуство је научило да је обично бирала оно што се никада не реализује, док би оно што одбаци доживело своју премијеру. Зато је сада опрезна при доношењу коначних глумачких одлука. Њена највећа љубав била је и остала телевизија, иако на њој није играла последњих осам година.  

- Верујем да ћемо ускоро почети да снимамо за РТС серију по роману Зорана Живковића. Он је изузетно даровит човек, који пише фантастику, али то није научна фантастика. Његов начин писања ми јако годи, јер сам се формирала на текстовима Aлександра Поповића, на његовим поетским комадима који немају стриктну фабулу него су асоцијативни. Тако се и мој стил глуме формирао у том правцу. Ја сам, на пример, проналазила по новинама разне текстове и слободно их убацивала, а да се Aца томе није противио. Нисам пуки интерпретатор већ и креирам, померам ту осу по неком свом осећању и у томе сам уживала - каже позната глумица.

Свесна да такви комади нису ни смешни, а вероватно ни исплативи, Ружица је, упркос свему, спремна на нове ствари и експерименте.  

До сада је одиграла бројне улоге које су, не њеном жељом, углавном имале социјалну тематику. Најважнији јој је, међутим, био добар предложак јер ако текст није добар, она није прихватала улогу.   

Иако је већ ушла у осму деценију, она још увек гаји непресушну снагу и детињи ентузијазам. Равнотежу и потребну енергију црпи из идеје која јој увек помаже да живот мења онако како она то жели.

- Мени се ништа у животу није допадало и увек сам гледала да направим неки други живот, а њега сам нашла у овој професији. Као мала сам ишла на хор, фолклор, касније драмску секцију. У приватном животу ни за шта нисам могла да се изборим, али сам у уметности то могла - каже позната глумица. Она обожава природу, животиње, воли дрвеће и сматра да је љубав велики дар који јој је Бог дао.

- У себи не носим мржњу ни према онима који су ми бол нанели, нити имам жељу за осветом. Само бих желела да могу још да радим. Сан ми је да ме здравље послужи па да могу да одиграм још нешто што желим. Ја, ето, немам децу и кад ме неко пита да ли си успела или ниси, ја кажем да јесам. Aко је величина успеха адекватна величини жртве, мислим да сам се жртвовала. Е сад, да ли је то било адекватно или није, ја то не знам. У сваком случају, срећна сам што сам свој живот без остатка посветила уметности - каже позната српска глумица.  

Нове тенденције

- Нисам заговорник ових нових тенденција физичког театра. То је једна дигресија, а не позориште. Позориште се зна шта је. Ево и у свету се сада враћају класици. Нормално, као и у сликарству, траже се нови путеви, али некад се, нарочито у позоришту, кроз те кобајаги нове тенденције, провуку такви хохштаплери, такви неталенти који вам бацају песак у очи. Ја сам ипак заговорник позоришта правих улога. Позориште ће живети вечно и никад се неће одрећи класике - сматра Ружица Сокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.