U posjeti kod Ružice Sokić: Banja Luka moje mladosti

Glumicu Ružicu Sokić za Banju Luku vezuju divna sećanja na detinjstvo i neraskidivi porodični koreni. Mada je rođena Beograđanka, a otac poreklom iz Ivanjice, u njenom životu Banja Luka je uvek bila nešto više od mesta gde joj se rodila majka. U svom stanu u beogradskom naselju Vračar doajenka srpskog glumišta pričala je o trenucima u kojima su se isprepletali sadašnjost, sećanja, emocije i glumački život dug pola veka.

- Sećam se Banje Luke i onog lepog vremena. Bila sam veoma vezana za taj prostor, jer su mamini poreklom ispod Kozare. Moja prababa je bila čuvena Milka Praštalo. Branko Ćopić mi je na jednoj književnoj večeri rekao da je poznavao tu moju prababu koja je imala u Lušci Palanci kafanu. Kaže da je bila mala, visoka metar i po, ali je mogla da uhvati dvometraša za vrat i istera ga iz kafane ako počne mnogo da larma i pije! Bila je pravi yambas - kaže u jednom dahu poznata glumica dok započinje priču o svojim precima. 

Letnja žega se nije osećala u njenom prostranom salonskom stanu prepunom slika i predmeta koji svedoče o porodičnoj tradiciji i nekim davnim vremenima. Kućni ljubimac, dvanaestogodišnji koker Gara, nakratko uleće u sobu da bi osmotrio posetioce a onda, na pokret ruke Ružice Sokić, izvodi malu predstavu, počinje da pušta glas kao da peva. Ispred fotografija svoje majke i tetke koje su bile bliznakinje, poznata glumica nastavlja svoju priču o Banjoj Luci, babi Janji koju je volela više nego majku i dedi pravoslavnom svešteniku sa kojim je kao devojčica često obilazila parohiju dok je svetio vodicu.

- Razvod babe i dede podelio je porodicu, a ratne godine donele nemaštinu. Moj deda se, po povratku iz Sapraškog logora, nastanio u Vlaškom Dolu, gde je predavao veronauku. Majka i ja smo otišle kod njega i dok je ona kuvala pekmez, ja sam čuvala svinje - priča Ružica Sokić o teškim trenucima koji su joj obeležili detinjstvo.   

Deda poznate glumice imao je u Banjoj Luci veliko imanje i dve kuće, ali kada se posle rata tamo vratio, nije bilo ničega. Brzo se snašao pa je tako svojoj unuci, kad se vraćala u Beograd, rado pakovao žive piliće ili guske da ih ponese.

- Moj prvi izlazak iz Beograda bio je kada me deda pozvao da provedem raspust u Banjoj Luci. Sećam se da me je mama spakovala i samu poslala u Bosnu. Moje stvarčice je umotala u neku balu i odvela me na autobus. Moj prtljag nisu imali gde da spakuju sem na krov. Sedela sam napred i dok smo putovali, na retrovizoru sam odjednom videla kako moja bala pada s krova i ostaje negde iza. Počela sam da vrištim pa je vozač morao da stane. Pokupili su tu moju prašnjavu balu i ponovo je popeli na krov - priča uz osmeh poznata glumica.

Narednu deceniju Ružica je svako leto provodila u Banjoj Luci, sprijateljila se, tu stekla društvo s kojim je išla na Vrbas. U porodičnoj grobnici u Boriku danas počivaju njeni deda i tetka.

- Banja Luka je obeležila možda i više od decenije mog života. Kada smo se baš mučili, deda nam je mnogo pomagao, a meni je značilo to putovanje u Banju Luku, jer sam imala gde da odem van Beograda. Moja mama je do kraja života odlazila u svoj rodni grad, ali ja, nažalost, poslednjih godina, u Banju Luku dolazim “inkognito”, zbog dugog sudskog spora oko našeg vlasništva nad zemljištem u Jevrejskoj ulici - kaže sa setom Ružica Sokić.

Njena porodica nekad je u centru grada imala ogroman plac koji je išao na dve ulice, ali već godinama poznata glumica vodi spor da bi vratila to zemljište.

- To je imanje moga dede i sećam se da je mama ceo svoj život posvetila da ga spase. Plaćala je ljude da brinu o voćnjaku i bašti koje smo tu imali. Kuća je bila mala, ali je prodala drugu kuću da bi je sanirala posle zemljotresa.

Prvo se tu pojavio jedan čovek koji nam je oteo deo tog našeg imanja jer na njemu nismo živeli. Moja mama je 15 godina vodila proces u Banjoj Luci, plaćala advokate, da bi vratila tih 400 kvadratnih metara koje je on prisvojio i neku šupu. Kad smo konačno uspeli da povratimo to zemljište, počeo je ovaj poslednji rat. Taj čovek je otišao, srušili smo ogradu koju je bio podigao, ali je onda došao drugi čovek koji je na istom mestu podigao ogradu i još nam zapretio. Banja Luka je za mene romantika i zato mi je žao što se sve ovo događa - kaže poznata srpska glumica.

U ovoj godini Ružica Sokić će proslaviti 50 godina od kada je prvi put izašla na scenu. Mada su je prve uloge vezivale za komediju, ona je priželjkivala da glumi u dramama. U ovoj godini igrala je upravo takve uloge u “Bergmanovoj sonati”, komadima Siniše Kovačevića “Virus”, i “Velikoj drami”, predstavi “Ateljea 212”, “Dugom putovanju u noć” Juyina O'Nila, “Kvartetu” u Madlenijanumu i predstavama “Zavodnik” i “Žanka Stokić” u pozorištu “Slavija”.

- Sve ove uloge su me gotovo satrle, posebno priča o Žanki Stokić, koja je prosto katarzična. Tokom prvih izvođenja te predstave morala sam da uzimam specijalne lekove za srce jer sam na sceni dobijala aritmiju! Toliko sam se borila da zaigram dramsku ulogu, a sad sam od njih ruinirana. To su sve teške uloge, ali ja ne mogu da igram bez emocija. Kad mi kažu da su emocije amaterizam, pitam se kako umetnost uopšte može da postoji bez emocija. Oni koji u umetnosti nemaju emocije su mediokriteti - kaže poznata glumica.

Dok skuplja snagu i priprema se za nešto novo, pred Ružicom Sokić je nekoliko projekata. Iskustvo je naučilo da je obično birala ono što se nikada ne realizuje, dok bi ono što odbaci doživelo svoju premijeru. Zato je sada oprezna pri donošenju konačnih glumačkih odluka. Njena najveća ljubav bila je i ostala televizija, iako na njoj nije igrala poslednjih osam godina.  

- Verujem da ćemo uskoro početi da snimamo za RTS seriju po romanu Zorana Živkovića. On je izuzetno darovit čovek, koji piše fantastiku, ali to nije naučna fantastika. Njegov način pisanja mi jako godi, jer sam se formirala na tekstovima Aleksandra Popovića, na njegovim poetskim komadima koji nemaju striktnu fabulu nego su asocijativni. Tako se i moj stil glume formirao u tom pravcu. Ja sam, na primer, pronalazila po novinama razne tekstove i slobodno ih ubacivala, a da se Aca tome nije protivio. Nisam puki interpretator već i kreiram, pomeram tu osu po nekom svom osećanju i u tome sam uživala - kaže poznata glumica.

Svesna da takvi komadi nisu ni smešni, a verovatno ni isplativi, Ružica je, uprkos svemu, spremna na nove stvari i eksperimente.  

Do sada je odigrala brojne uloge koje su, ne njenom željom, uglavnom imale socijalnu tematiku. Najvažniji joj je, međutim, bio dobar predložak jer ako tekst nije dobar, ona nije prihvatala ulogu.   

Iako je već ušla u osmu deceniju, ona još uvek gaji nepresušnu snagu i detinji entuzijazam. Ravnotežu i potrebnu energiju crpi iz ideje koja joj uvek pomaže da život menja onako kako ona to želi.

- Meni se ništa u životu nije dopadalo i uvek sam gledala da napravim neki drugi život, a njega sam našla u ovoj profesiji. Kao mala sam išla na hor, folklor, kasnije dramsku sekciju. U privatnom životu ni za šta nisam mogla da se izborim, ali sam u umetnosti to mogla - kaže poznata glumica. Ona obožava prirodu, životinje, voli drveće i smatra da je ljubav veliki dar koji joj je Bog dao.

- U sebi ne nosim mržnju ni prema onima koji su mi bol naneli, niti imam želju za osvetom. Samo bih želela da mogu još da radim. San mi je da me zdravlje posluži pa da mogu da odigram još nešto što želim. Ja, eto, nemam decu i kad me neko pita da li si uspela ili nisi, ja kažem da jesam. Ako je veličina uspeha adekvatna veličini žrtve, mislim da sam se žrtvovala. E sad, da li je to bilo adekvatno ili nije, ja to ne znam. U svakom slučaju, srećna sam što sam svoj život bez ostatka posvetila umetnosti - kaže poznata srpska glumica.  

Nove tendencije

- Nisam zagovornik ovih novih tendencija fizičkog teatra. To je jedna digresija, a ne pozorište. Pozorište se zna šta je. Evo i u svetu se sada vraćaju klasici. Normalno, kao i u slikarstvu, traže se novi putevi, ali nekad se, naročito u pozorištu, kroz te kobajagi nove tendencije, provuku takvi hohštapleri, takvi netalenti koji vam bacaju pesak u oči. Ja sam ipak zagovornik pozorišta pravih uloga. Pozorište će živeti večno i nikad se neće odreći klasike - smatra Ružica Sokić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.