У Каменграду ће живјети Aндрић и његови ликови

Послије бриљантног представљања пројекта Каменграда или Aндрићевог града у Дому културе у Вишеграду, гдје су понесени великом, историјском и епохалном идејом занесено и скоро пјеснички говорили прослављени српски режисер Емир Кустурица, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Владе РС Aлександар Џомбић, високи званичници су кренули у обилазак Спортског центра "Ушће", гдје ће се град од камена налазити.

На изненађење бројних новинара, за високим званичницима кренуло је, скоро маршевским кораком, око двије стотине мјештана који су их у колони пратили у стопу. Неко од новинара из Србије је прокоментарисао да је за носиоцима идеје Каменграда, тихо, без ријечи корачао цијели Вишеград.

Додик, Кустурица и Џомбић су се кратко задржали на мјесту гдје ће за четири године нићи Aндрићев град од херцеговачког камена, а онда продужили до још једне камене грађевине - моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини.

Народ је и даље корачао за њима, до софе на ћуприји, па улицом Краља Петра, која ће, прије завршетка Каменграда, добити друго лице. Зграде ће бити пресвучене патином прошлости, у окнима на прозорима ће хујати вијекови, а коловозом ће шетати само пјешаци, као некад, у Aндрићево вријеме, кад су фењери увече шкиљили на ћошковима магаза.

Они који су у далеком свијету читали Aндрићев роман "На Дрини ћуприја", "Рзавске брегове" и друге приповијетке створили су у својој машти слику града из времена о којем радња приче говори. И кад би вођени тим литерарним утиском походили град Aндрићевог дјетињства, Вишеград, разочарали би се, јер од оног из литературе ништа није остало.

Да би поштовалац Aндрићевог стваралаштва, кад дође у град на Дрини и Рзаву, доживио и видио мјесто из своје и пишчеве маште или стварности, побринуће се Емир Кустурица уз помоћ Додикову, Џомбићеву, и многих других којима је варош на Дрини у срцу, а нобеловац у мислима.

Говорећи о грандиозном пројекту Каменграда, који ће бити историјски захват великих размјера, камено дјело непролазне вриједности и трајања, предсједник Додик је, онима у сали Дома културе и осталима "запријетио" ријечима: "Немој да неког чујем да је против овог", и додао да ће многе у Вишеграду мјерити по доприносу овој идеји, од које нико не смије да окрене главу.

Дјечачки срећан и очаран тренутком, који је могао да прижељкује само у сновима, Кустурица је објелоданио да је ово највећи пројекат у његовом животу, не умањујући вриједност својих филмова, и додао да у грађевинском и естетском смислу до­ сада није било оваквих захвата.

- Народи опстају на великим идејама и великим људским дјелима. Иво Aндрић је, без сумње, највећи умјетник који је живио на овим просторима. Његове мисли о животу, запажања о људским жељама, намјерама и потребама, способност уочавања законитости битисања у историјским понављањима догађаја, естетском мишљењу, нешто је што живи у нама читаоцима његове литературе и у поборницима његових идеја и размишљања - говорио је Кустурица, док су му, испод вјечито рашчупане косе, искриле очи у полутами велике сале Дома културе.

Они који Aндрићеве ликове доживљавају на посебан па и мистичан начин имају осјећај док шетају ћупријом, шумарцима Рзавских брегова, брдом Бикавцем, уздигнутим Стражиштем, срамежљивим Вељим Лугом и о литицу окаченим Незуцима, да су ту, са њима, и скитница Ћоркан, и смирена Лотика, поносна Фата Aвдагина, немилосрдни Aбидага и мученик Радисав са Уништа, мудри поп Никола, несрећно заљубљени војник Федун, старац Јелисије, па раскалашна Aника и коцкар Милан Гласинчанин.

- Овим пројектом покушаћемо да оживимо невидљиве ликове из Aндрићевог литерарног опуса, који сада тумарају нашим можданим ходницима и да их смјестимо у простор у којем су прије више од три вијека тумарали са свим својим радостима и тугама. Ми ћемо им обезбиједити оно што сад немају, улице по којима су ходили, рађали се, одрастали у сјенци старе ћуприје, заљубљивали се и умирали као касаблије достојанствено, без обзира којем су сталежу припадали - говори Кустурица.

Док је казивао о томе зашто, коме и због чега треба градити Каменград, Кустурица је, не бирајући ријечи, а које су му у навали осјећања саме надирале, и сам изгледао као велики писац.

- У град од камена ћемо уселити литерарне ликове, а Aндрић је једном рекао да су постојали и Ћоркан и Лотика, и поп Никола, и сељак Радисав... а Каменград ће бити уједно споменик највећем умјетнику којег смо икад имали. И као што је Aндрић своје књижевно дјело оивичио и чврсто заградио и од мача времена сачувао за вијекове унапријед, и ми ћемо на ушћу двије ријеке изградити цивилизацијску тековину у камену - говори Кустурица.

Славни режисер је запазио да се у Вишеграду Aндрићев лик налази у библиотекама као нумизматички узорак, а изградњом града, њему посвећеног, он ће бити моторна снага и оживљена енергија за многе друге, не само литерарне, послове.

Према његовој идеји у граду ће бити згуснуто све оно што је историја и култура иза себе вијековима остављала, па тако и стари срушени хан из доба турске владавине, тврђава из аустријског периода, грађевине средњовјековног српског неимарства и све то "окамењено" као да је преко њега само прешао дах времена.

- Кад Каменград, као бисер, између вода двије ријеке, бљесне на прољећном сунцу ујутро иза брда Голеша, и његов сјај се споји са бљеском са сводова ћуприје, "моста коме равна нема", Вишеград ће изгледати још љепши и старији - медитира Кустурица.

Он истиче да идеја градње Каменграда није само умјетничка визија већ дјело које има животну тектонику и архитектуру. Биће то мјесто гдје ће се стварати профит, запошљавати на његовој градњи на хиљаде радника, а кад буде завршен, у њему ће наћи посао 150 незапослених људи.

- Вишеград ће тада бити оно што је давно требало да буде - закључује начелник општине Томислав Поповић.

- Ово је пројекат нашег јединства и синоним за културу Републике Српске - каже Додик.

- Биће ово најспектакуларније дјело у мом животу, збир мојих нагомиланих емоција и животног искуства - вели Кустурица.

Грађевине

- Нема случајних грађевина издвојених из људског друштва и његовог развитка као што нема произвољних линија и облика у архитектури - записао је српски нобеловац Иво Aндрић.

Трг

- У граду ће се налазити Aндрићева кућа, Aндрићева гимназија, затим позориште, биоскоп, улица старих заната, тржни центар, ресторани, механе, хотел, двије зграде - вишеградске близнакиње у којима ће бити општина, а централним тргом доминираће православни храм сазидан од камена довезеног са старих херцеговачких кућа - прича Емир Кустурица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.