Твоје, моје

Већ у најмлађем узрасту јављају нам се искушење и искуство посезања за добрима без намјере да се то присвајање надокнади новчаним или неким другим средствима. Кад дијете расте у градској средини, најуобичајенији мамци су жваке, чоколадице, слаткиши из продавнице, а кад расте у сеоској средини, мамци су комшијски пољопривредни производи, махом биљног поријекла, воће, кукурузи.

У оваквим приликама, починиоци су устрептали од преувеличавања добити, од свијести о прекршају и од помисли на могуће посљедице. Сила која гура напријед не јењава сама од себе, њу може да заустави само велики страх или додатни напор мирења са одрицањем, што су зачеци стасавања у моралном и правном поретку.

Ни кад смо одраслији ми не успијевамо да потпуно јасно утемељимо стицање и смисао својине и успоставимо њену општу неприкосновеност. Поред других, уваженијих, начина присвајања, ми не престајемо да крадемо на све стране: књиге, папир из нужника, дрвну сировину, дивљач, рибу, воду, струју, кола, бицикле, алкохол, накит, одјећу, торбе, новчанике, упаљаче... Крадемо одрасле људе и дјецу, углавном онда кад претпостављамо да је неко спреман да их купи. Једни другима, крадемо пријатеље и љубљене особе, а ако нам није стало до тјелесног плијена, ми крадемо мисли, закључке, ставове, поступке... 

Образложење за крађу увијек може да буде оно које доводи у питање: с једне стране, поријекло власништва у које та крађа задире, и с друге, коме је украдено добро истински потребније, покраденом или крадљивцу? Одговори иду у два правца: један се грана на одредбе кривичног закона, а други на пљачке, провале, разбојништва, утајивања, злоупотребе, проневјере... Тачка у којој се гране једног и другог правца дотичу је казна. Тумачење сврхе казне може да буде усмјерено уназад, и да казну поистовјети са осветом за оно што је почињено у прошлости, или унапријед, и да је прикаже као поуку и примјер за будућност.

Далекосежност једне блаже казне усмјерене унапријед могу да потврдим урезаним сјећањем на њу и чин којим сам изазвао у раном дјетињству. Било је љето. Имао сам на себи само купаће гаће и сандале. Из гајбе, испред пиљарнице, украо сам, тек да нешто украдем, зелену паприку и гурнуо је у гаће, напријед. Појавио сам се пред родитељима са мужевношћу која никако није одговарала мојим годинама. Одмах су ме прозрели, ја сам брзо признао и предочио плијен. Пресуда ме је обавезала да на лицу мјеста и без додатака поједем доказни предмет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.