Тријумф Радничке хронике и Народног позоришта РС

Апсолутна побједа представе "Радничка хроника" Народног позоришта Републике Српске на Сусретима позоришта БиХ у Брчком, двије златне медаље за Женски хор "Бањалучанке" на фестивалима у Италији и Малти, као и репрезентативна изложба Милене Павловић-Барили у Музеју савремене умјетности РС дали су печат културном животу Српске у 2011. години.

Екипа представе "Радничка хроника" Народног позоришта РС бриљирала је на додјели награда на затварању 28. сусрета позоришта БиХ у Брчком, гдје су бањалучки умјетници добили седам награда. Радничка хроника" Петра Михајловића, у режији Ане Ђорђевић, проглашена је за најбољу представу у цјелини у извођењу позоришта из БиХ на фестивалу који је одржан у новембру.

Награда за најбољу женску улогу припала је Ањи Станић за више улога у представи "Радничка хроника", а награда за најбољег младог глумца додијељена је Златану Видовићу. Група "Сопот" награђена је за музику у тој представи, док је Ивана Јовановић награђена за најбоље костиме. Драгана Пурковић-Мацан добила је награду за најбољу сценографију. Према оцјени жирија публике, најбоља глумица фестивала у Брчком је Сандра Љубојевић.

Улога кћерке у представи "Радничка хроника" Сандри Љубојевић донијела је и награду за најбољу епизоду на 16. југословенском фестивалу у Ужицу. Такође, награду за најбољу представу фестивала, статуету "Петар Кочић", "Радничка хроника" је равноправно подијелила са представом "Бановић Страхиња" Народног позоришта из Суботице, на 14. "Театар фесту" у Бањалуци. Глумци Сандра Љубојевић и Бранко Јанковић награђени су на бањалучком фестивалу за улоге у представи "Радничка хроника". Радио-телевизија Републике Српске наградила је представу "Радничка хроника" на "Театар фесту" за искорак и храброст у свијету театра.

Захваљујући Музеју савремене умјетности РС поштоваоци умјетности из Српске имали су прилику да у јулу ове године погледају дјела чувене српске сликарке Милене Павловић-Барили. Ријеч је о дјелима из фундуса Фондације Миленин дом Галерија Милене Павловић-Барили из Пожаревца. Бањалучка публика имала је прилику да погледа стваралаштво умјетнице која је живјела и стварала од 1909. до 1936. године и у правом космополитском духу оставила печат у галеријама широм свијета.

На изложби умјетнице која заузима посебно мјесто у српској, али у свјетској умјетности могли су да се виде радови из свих њених фаза стваралаштва, аутопортрети, скице за модне часописе. Значајно је да је на бањалучкој изложби представљен комплетан Миленин умјетнички опус, а дјела ове умјетнице представљена су у Њујорку, Вашингтону, Паризу, Лондону. Осим слика, публика у Српској имала је прилику да види Миленине личне предмете, њену оригиналну вечерњу хаљину, златне балске ципеле, торбицу од срме, чешаљ.

Милена Павловић-Барили била је дизајнер њујоршког "Вога" и сценограф бродвејских премијера, а у Бањалуци је, осим 86 њених слика, било изложено и педесетак архивских фотографија из породичних албума. Она је писала поезију на италијанском, француском, шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако мијењајући начин изражавања испољила сав свој креативни потенцијал. Поред тога што је била изузетна умјетница, Милена је имала и знаменито поријекло, са мајчине стране је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици Барили из Парме. О значају изложбе Милене Павловић-Барили у Музеју савремене умјетности РС довољно говори податак да је за седам дана посјетило више од двије хиљаде љубитеља умјетности. 

Да умјетност из Републике Српске обиђе цијели свијет побринуо се Женски камерни хор "Бањалучанке", под умјетничким руководством композитора и диригента Младена Матовића. Хор "Бањалучанке" освојио је златну медаљу на престижном интернационалном хорском такмичењу на Малти "Интернатионал Цхоир Цомпетитион - Малта 2011", које је одржано у новембру. Такмичећи се у категорији свјетовне музике "Бањалучанке" су биле једини представник из Републике Српске и БиХ, а на такмичењу су учествовали хорови из Шведске, Русије, Словеније, Малте, Норвешке, Пољске и других земаља.

Такмичење је одржано у организацији Свјетске хорске асоцијације "Интеркултур - Мусица Мунди" у Валети, главном граду Малте, од 3. до 7. новембра 2011. године, а "Бањалучанке" су се представиле извођачки изузетно захтјевним програмом савремених аутора свјетовне хорске литературе.

Хорове учеснике је оцјењивао петочлани међународни жири који су чинили истакнути свјетски стручњаци за хорску музику из Мађарске, Шведске, Канаде и Малте.

Такође, "Бањалучанке" су под умјетничким руководством композитора и диригента Младена Матовића освојиле златну медаљу и тријумфовале у категорији женских хорова на деветом интернационалном хорском такмичењу "Венезиа ин Мусица", које је одржано у мају у Венецији.

Такмичење у Венецији окупило је 24 хора из 16 земаља свијета, а све хорове оцјењивао је жири састављен од еминентних свјетских стручњака и експерата из области хорске музике. Због резултата остварених у претходном периоду, Женски камерни хор "Бањалучанке" налази се на званичној ранг-листи 50 најбољих женских хорова свијета Свјетске хорске асоцијације "Мусица Мунди", гдје је најбоље рангирани женски хор из југоисточне Европе, на високом 25. мјесту.

Љубитељи музике имали су прилику да и 2011. године посјете музичке манифестације као што су фестивал хорова "Златна вила" у Приједору, "Мајске музичке свечаности" у Бијељини, "Ђурђевдански фестивал" у Бањалуци, "Мали композитор", "Хорски сусрети" и "Дани Владе Милошевића" у Бањалуци...

Петар Краљ

Српско глумиште остало је без доајена Петра Краља, који је умро у новембру оставивши иза себе више од 200 улога и преко три хиљаде наступа на позоришној сцени. Добитник бројних признања, укључујући награду за животно дјело "Павле Вуисић", "Добричин прстен", "Златни ћуран" и награду "Стеријиног позорја", Петар Краљ је био "највољенији глумац великог срца", како су га колеге назвале. Краљ је љетос добио титулу витеза српске глуме.

Оливера Марковић

Непоновљива "Мајка Храброст", српска глумица Оливера Марковић умрла је у јулу, а њеном смрћу затворена су врата бриљантне глумачке каријере. Чувена глумица је иза себе оставила опус од 63 снимљена филма, 13 телевизијских драма, 26 серија и више шоу-програма, а остварила је и педесетак улога у радио-драмама. У њеној филмографији уписани су филмови "Влак без возног реда", "Козара", "Пут око света", "Сибирска леди Магбет", "Национална класа", "Петријин венац", "Мајстори, мајстори", "Мој тата на одређено време", "Балкан експрес", "Већ виђено", "Браћа по матери"...

  "Оскар"

Додјела "Оскара", 83. по реду, прошла је у знаку филма Тома Хупера "Краљев говор", који је освојио четири позлаћене статуе у престижним категоријама: оригинални сценарио, режија, главна мушка улога и најбољи филм. "Оскара" за најбољу мушку улогу добио је Колин Фирт за портрет краља Џорџа Шестог, у истом филму. За најбољу женску улогу "Оскаром" је награђена Натали Портман, за остварење балерине оптерећене сумњама, у психолошком трилеру "Црни лабуд". Највећи "губитник" ово године је "Човјек звани храброст" браће Коен, који послије десет номинација није освојио ниједно признање.

Елизабет Тејлор

Холивуд је 2011. године изгубио најљепше очи, љубичасти поглед Елизабет Тејлор угасио се у марту, а добитница "Оскара" за филмове "Батерфилд 8" и "Ко се боји Вирџиније Вулф?" остаће упамћена по улогама у филмовима "Клеопатра", "Мачка на усијаном лименом крову", "Стаза слонова" и "Кво вадис". Осим по фантастичним ролама које је остварила у својој вишедеценијској каријери, Лиз ће се памтити и по броју бракова. Удавала се осам пута, од тога два пута за колегу глумца Ричарда Бартона. Иза себе је оставила четворо дјеце, двије кћерке и два сина, десеторо унучади и четири праунука.

Повратак Миливоја Унковића

Изложба слика и скулптура великог српског сликара Миливоја Унковића, која је отворена у новембру у Музеју савремене умјетности, означила је повратак овог умјетника у Српску. Унковић је од 1992. живио и радио у Њемачкој, а недавно је постао становник Бањалуке. Изложбом у РС Бањалучани су му пожељели добродошлицу као свом суграђанину. Поставка је привукла истинске љубитеље умјетности, као и бројне представнике јавног и културног живота Српске.

Нобелова награда

Добитник Нобелове награде за књижевност у 2011. је шведски пјесник Томас Транстремер. У образложењу жирија наведено је да је Транстремеру награда припала због тога што нам "кроз сажете, јасне слике даје свјежу слику стварности". Његово дјело се развијало у оквирима модернистичке и надреалистичке традиције поезије 20. вијека. Транстремер је нарочито познат по убједљивим описима сирове шведске природе.

НИН-ова награда

НИН-ова награде за најбољи роман године припала је Гордани Ћирјанић за књигу "Оно што одувек желиш", у издању "Народне књиге" из Београда. Оно што је пресудило да Гордана Ћирјанић добије награду за роман "Оно што одувек желиш" је писање о једном актуелном животном тренутку са позиције данашњег човјека, била је оцјена жирија.  

Филм "Непријатељ"

Филм "Непријатељ" редитеља Дејана Зечевића, који је већином снимљен у Републици Српској и има доста глумаца из Српске и екипи, добио је угледне награде на фестивалима. Награђен је специјалном наградом жирија 33. међународног фестивала медитеранског филма у Монпељеу. То је била 17. награда за филм "Непријатељ", који је наишао на одличан пријем публике на премијери у Бањалуци, која је одржана у септембру.

Јубиларни фестивал

Јубиларни, десети Међународни фестивал позоришта за дјецу у Бањалуци одржан је у октобру у Дјечијем позоришту Републике Српске. Фестивал је окупио позоришта из неколико европских земаља, а "Гран при" за најбољу представу у цјелини отишао је у руке "Срећном принцу" Позоришта лутака и глумаца из пољског града Ломжа. Бајку Оскара Вајлда адаптирао је и режирао Јарослав Антоњук. У част награђених на затварању је наступило Позориштанце "Пуж" из Београда, које је извело представу "Себични принц".

Концерт Дуње Симић

Оперска дива Дуња Симић одржала је велики солистички концерт у Банском двору Културном центру у организацији ове културне установе и "Квин естраде". Кроз цјеловечерњи концерт музички је "прошетала" кроз све епохе, од старих мајстора ораторијумске музике Баха и Шуберта, до неких савремених композиција. Концерт је био прилагођен свачијем укусу, а обухватио је неке популарне композиције као што су наполитанске пјесме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.