Тинтин данас пуни 84 године

Један од најпопуларнијих европских стрипова икада "Авантуре Тинтина", први пут је објављен у дјечијем додатку белгијског часописа "Двадесети вијек" 10. јануара 1929. године.

Серија стрипова белгијског умјетника Жоржа Ремија (1907-1983), који је радио под псеудонимом Ерже, објављена је на више од 50 језика, а више од 200 милиона примјерака је продато до сада.

Реми је био комплетан аутор, односно писао је сценарија и цртао стрип, а такође је и помно истраживао локације да би што вјерније дочарао "мјеста" до којих је Тинтин стизао.

Од давне 1929. године, па до 1983, када је преминуо Ерже, изашла су 23 стрипа, а накнадно је изашло још седам стрипова које није сам аутор цртао.

О пустоловинама неустрашивог новинара, који је увијек у пратњи свог пса Сњешка, снимљени су и филмови, документарци, цртани филмови, а реализоване су и позоришне представе. Поред Тинтина ту су и капетан Хадок, професор Сунцокрет, детективи Дипон и Дипон и многи други.

Интересантна је чињеница да је Брисел вјероватно једини град на свијету који има музеј посвећен лику из стрипа - не забавни парк, него прави правцати музеј подигнут њему у част.

Сем тога, Тинтинов лик је на муралима, постерима и мајицама, луткице из стрипа продају се на сваком ћошку тог белгијског града и могло би се рећи, без много претјеривања, да је Тинтин равноправни симбол Брисела са једним другим легендарним дјечаком - Манекен Писом, чија је статуа у центру града једна од главних туристичких атракција.

Стрипови на којима су одрасле генерације франкофонске дјеце, а потом и читалаца из других култура, могу се посматрати кроз особен, иноваторски технички приступ стрипу и цртежу, али и кроз призму друштвених клишеа доба и друштва у којем су настале.

Колонијална свијест белгијског друштва, вођена вјером у позитивне, цивилизацијске стране колонизације остварена је у Ержеовим карикатуралном приказу црнаца из Конга, с великим устима и минђушом у носу, како се клањају пред католичким свештеником.

Сам Ерже ће много година касније (почетком 70-их) признати у интервјуима да се руководио општим представама које су о колонизацији постојале у белгијском друштву.

Политички аспект његовог рада доведен је у питање на крају Другог свјетског рата. Тада је лист "Соар" престао да објављује Ержеове цртеже - зато што је аутор током рата радио у часопису који је био под контролом њемачких окупатора.

Већ 1946. године, међутим, излази први број часописа "Тинтин", као нови недјељник за младе који је покренуо Ремон Леблан, бивши припадник белгијског покрета отпора. Међународни успјех стиже крајем 50-их, послије епизоде "Тинтин на Тибету", која је адаптирана и за велики екран.

Међу најуспјешнијим албумима којима је Ерже заслужио статус једног од највећих европских цртача стрипа, су "Плави лотос", настао из дружења с кинеским пријатељем, или "Ходали смо по мјесецу", који прати Тинтинове авантуре у свемиру, због којих је једна звијезда између Марса и Јупитера касније названа његовим именом.

Децембра претходне године редитељ Питер Џексон потврдио је да ће снимање наставка филма "Тинтин" почети ове године, а да се очекује на филмским платнима слиједеће. Такође, популарности Тинтина свједочи и чињеница да су оригиналне корице за стип издање "Тинтин у Америци", које је илустровао Ерже 1932. године, продате на аукцији пришле године у Паризу за 1,3 милиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.