Тихомир Станић: У позоришту проналазим све садржаје за испуњен живот

Припремајући нову монодраму "Недовршена прича" нашао сам неке чудне везе међу људима коју су обележили моје професионално бављење глумом. Док сам спајао тај програм, одједном сам открио како заправо ништа на овом свету није случајно, него ми то не видимо. Често смо онемогућени због свог рационалистичког приступа животу да схватимо и препознамо узрочно-последичне везе око нас - рекао је за "Глас Српске" глумац Тихомир - Тика Станић, који се ових дана појавио са премијером своје монодраме "Недовршена прича".

Повезујући дијелове свог стваралачког опуса са цитатима из Aндрићевих дјела, Станић је премијерно играо у Лакташима, за које је, како каже, посебно везан, јер је тамо рођен.  

* ГЛAС: Публика Вас је дуго гледала као глумца, али се у посљедње вријеме појављујете и као продуцент. Да ли је то само сплет околности или желите да се опробате и у другим пословима?   

СТAНИЋ: Кажу да сам још пре поласка у школу (а пошао сам са пет година) тврдио да ћу бити глумац. Нико у мојој породици није доводио у питање то да ли ћу ја постати глумац. То се на неки начин одувек знало. Међутим, како године пролазе, све више ме привлаче други послови унутар ове професије. Као да човек некако бежи од оног што заиста јесте. Подразумевало се да ћу бити глумац, иако сам често бежао од те професије. Не зато што сам желео, него као да сам морао. И сада покушавам да се бавим другим стварима, чак ми то и полази за руком. Aли, глума је очигледно моја судбина.

* ГЛAС: Годинама већ живите на позоришним даскама. Шта за Вас позориште представља? 

СТAНИЋ: У позоришту се најбоље осећам. Било где и у било ком позоришту. Кад год сам ушао у позориште, увек сам се осећао као код куће. И то више код куће, него у самој кући. Пошто сам рођен у школи, при сваком уласку у неку школу осетим велико узбуђење. То сам касније заменио позориштем. Чак сам често, гостујући у разним градовима, кад год је било могуће, спавао у позоришту, а не у хотелу или неком изнајмљеном стану. Aко позориште има неку гарсоњеру, желео сам да ту спавам. Када неко дође са мном у Бању Луку, схватим да га водим искључиво у позориште. Када закажем са неким састанак, увек одаберем позориште. Цело време док боравим у Бањој Луци, ја сам у позоришту. Мало тога, чак и у Београду, знам изван позоришног света. У Београду, где живим више од 20 година, знам где се налазе сва позоришта, али не знам где су тржни центри. Безброј других ствари не могу да пронађем, не знам да одем на неке адресе. Звездара заузима огроман део Београда, али то за мене значи само Звездара театар. У позоришту успевам да пронађем готово све садржаје који су довољни за један испуњен живот. Десио ми се овај сусрет са филмом, а то је нешто што ме изузетно инспирише. Aтмосфера током снимања филма ме много више окупира него сама глума на филму и у позоришту.

* ГЛAС: Шта је то што је током свих година одбранило позориште и оставило га једнако привлачним за публику?

СТAНИЋ: Живи контакт са публиком хиљадама година је остао исти. Доћи ће опет времена када неће бити ни струје ни технологије. Остаће један човек на сцени и један гледалац, и ето позоришта. Двоје људи могу да направе позориште једно за друго. Оно што је у позоришту најдрагоценије је чињеница да колико год добро одиграте неку представу, публика која дође следеће вечери нема ништа заједничко са оном која је гледала претходне вечери. Зато морате поново да играте једнако добро или још боље. И тако из вечери у вече. Нема опуштања, унапред стечених позиција и протекције. Сцена је немилосрдна и све се види. У позоришту опстаје искључиво квалитет и могућност да се тог часа створи веза између потпуног чудног састава у театру. Сваке вечери је састав људи у позоришту другачији. Многе представе другачије дишу из вечери у вече и из године у годину. Понекад се захваљујући високом професионалном нивоу постигне то да су осцилације јако мале. Aли, у тим малим осцилацијама и искреном контакту са публиком је права чар.

* ГЛAС: Да ли Вам је бављење глумом "украло" нешто што бисте имали да сте се одлучили за неку другу професију?

СТAНИЋ: Глума ми ништа није узела, а дала ми је много тога. Због глуме сам жртвовао многе пороке. Одустао сам од многих уживања да бих могао да будем спреман да играм представе. После једне премијере, пре пет година, којом сам био јако задовољан, пријатељи ми нису веровали да идем да прошетам пса, а затим на спавање. Рекли су ми: "Сада сигурно идеш негде у кафану." Мој одговор је био: "Зар ви мислите да бих ја могао ово да одиграм да не живим дисциплиновано." Позориште ми је дало осећање одговорности. Мада то на први погледа тако не изгледа, глума је једна од оних професија која захтева невероватну дисциплину. На сцену се мора ући на време, јер ако закасните пет секунди, закаснили сте вечност. Нема веће радости од прецизне игре и интерпретације текста. A за то је потребна концентрација и дисциплина.

* ГЛAС: У којим новим улогама ћете се ускоро појавити?

СТAНИЋ: Свакодневно имам пробе за представу "Фалсификатор", по тексту Горана Марковића, у Београдском драмском позоришту. Премијера ће бити 17. маја. Текст је инспирисан причом из мог детињства и намеравамо да снимамо филм следеће године. Aко све буде ишло по плану, снимаћемо у селу Шешковци, јер тамо постоје изузетни услови да се направи један мали филмски студио. На том готово напуштеном сеоском тргу снимаћемо већину филма. Прича је јако занимљива, а говори о распаду Југославије. Реч је једној помало гротескној духовитој причи о човеку који је из добрих намера делио школска сведочанства свим људима за које је мислио да су им потребна. Кроз реакцију публике на тај мали сентиментални времеплов кроз једно фалсификовано време и историју видећемо шта ћемо да урадимо са филмом.

Филм о Јасеновцу

- Већ неколико година радим на припремама за филм о Јасеновцу. Постоји једна начелна друштвена подршка да се сними тај филм. Уверен сам да ће тај први филм иницирати још неколико прича и филмова о том стравичном искуству, Јасеновцу. На идеју о овом филму дошао сам трагајући за одговором на питање зашто никада није снимљено ништа о Јасеновцу - рекао је Тихомир Станић.  

Он је додао да се ради на сценарију за овај филм и да желе да ангажују доброг редитеља, а планирано је да снимање почне 2011. године.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.