Tihomir Stanić: U pozorištu pronalazim sve sadržaje za ispunjen život

Pripremajući novu monodramu "Nedovršena priča" našao sam neke čudne veze među ljudima koju su obeležili moje profesionalno bavljenje glumom. Dok sam spajao taj program, odjednom sam otkrio kako zapravo ništa na ovom svetu nije slučajno, nego mi to ne vidimo. Često smo onemogućeni zbog svog racionalističkog pristupa životu da shvatimo i prepoznamo uzročno-posledične veze oko nas - rekao je za "Glas Srpske" glumac Tihomir - Tika Stanić, koji se ovih dana pojavio sa premijerom svoje monodrame "Nedovršena priča".

Povezujući dijelove svog stvaralačkog opusa sa citatima iz Andrićevih djela, Stanić je premijerno igrao u Laktašima, za koje je, kako kaže, posebno vezan, jer je tamo rođen.  

* GLAS: Publika Vas je dugo gledala kao glumca, ali se u posljednje vrijeme pojavljujete i kao producent. Da li je to samo splet okolnosti ili želite da se oprobate i u drugim poslovima?   

STANIĆ: Kažu da sam još pre polaska u školu (a pošao sam sa pet godina) tvrdio da ću biti glumac. Niko u mojoj porodici nije dovodio u pitanje to da li ću ja postati glumac. To se na neki način oduvek znalo. Međutim, kako godine prolaze, sve više me privlače drugi poslovi unutar ove profesije. Kao da čovek nekako beži od onog što zaista jeste. Podrazumevalo se da ću biti glumac, iako sam često bežao od te profesije. Ne zato što sam želeo, nego kao da sam morao. I sada pokušavam da se bavim drugim stvarima, čak mi to i polazi za rukom. Ali, gluma je očigledno moja sudbina.

* GLAS: Godinama već živite na pozorišnim daskama. Šta za Vas pozorište predstavlja? 

STANIĆ: U pozorištu se najbolje osećam. Bilo gde i u bilo kom pozorištu. Kad god sam ušao u pozorište, uvek sam se osećao kao kod kuće. I to više kod kuće, nego u samoj kući. Pošto sam rođen u školi, pri svakom ulasku u neku školu osetim veliko uzbuđenje. To sam kasnije zamenio pozorištem. Čak sam često, gostujući u raznim gradovima, kad god je bilo moguće, spavao u pozorištu, a ne u hotelu ili nekom iznajmljenom stanu. Ako pozorište ima neku garsonjeru, želeo sam da tu spavam. Kada neko dođe sa mnom u Banju Luku, shvatim da ga vodim isključivo u pozorište. Kada zakažem sa nekim sastanak, uvek odaberem pozorište. Celo vreme dok boravim u Banjoj Luci, ja sam u pozorištu. Malo toga, čak i u Beogradu, znam izvan pozorišnog sveta. U Beogradu, gde živim više od 20 godina, znam gde se nalaze sva pozorišta, ali ne znam gde su tržni centri. Bezbroj drugih stvari ne mogu da pronađem, ne znam da odem na neke adrese. Zvezdara zauzima ogroman deo Beograda, ali to za mene znači samo Zvezdara teatar. U pozorištu uspevam da pronađem gotovo sve sadržaje koji su dovoljni za jedan ispunjen život. Desio mi se ovaj susret sa filmom, a to je nešto što me izuzetno inspiriše. Atmosfera tokom snimanja filma me mnogo više okupira nego sama gluma na filmu i u pozorištu.

* GLAS: Šta je to što je tokom svih godina odbranilo pozorište i ostavilo ga jednako privlačnim za publiku?

STANIĆ: Živi kontakt sa publikom hiljadama godina je ostao isti. Doći će opet vremena kada neće biti ni struje ni tehnologije. Ostaće jedan čovek na sceni i jedan gledalac, i eto pozorišta. Dvoje ljudi mogu da naprave pozorište jedno za drugo. Ono što je u pozorištu najdragocenije je činjenica da koliko god dobro odigrate neku predstavu, publika koja dođe sledeće večeri nema ništa zajedničko sa onom koja je gledala prethodne večeri. Zato morate ponovo da igrate jednako dobro ili još bolje. I tako iz večeri u veče. Nema opuštanja, unapred stečenih pozicija i protekcije. Scena je nemilosrdna i sve se vidi. U pozorištu opstaje isključivo kvalitet i mogućnost da se tog časa stvori veza između potpunog čudnog sastava u teatru. Svake večeri je sastav ljudi u pozorištu drugačiji. Mnoge predstave drugačije dišu iz večeri u veče i iz godine u godinu. Ponekad se zahvaljujući visokom profesionalnom nivou postigne to da su oscilacije jako male. Ali, u tim malim oscilacijama i iskrenom kontaktu sa publikom je prava čar.

* GLAS: Da li Vam je bavljenje glumom "ukralo" nešto što biste imali da ste se odlučili za neku drugu profesiju?

STANIĆ: Gluma mi ništa nije uzela, a dala mi je mnogo toga. Zbog glume sam žrtvovao mnoge poroke. Odustao sam od mnogih uživanja da bih mogao da budem spreman da igram predstave. Posle jedne premijere, pre pet godina, kojom sam bio jako zadovoljan, prijatelji mi nisu verovali da idem da prošetam psa, a zatim na spavanje. Rekli su mi: "Sada sigurno ideš negde u kafanu." Moj odgovor je bio: "Zar vi mislite da bih ja mogao ovo da odigram da ne živim disciplinovano." Pozorište mi je dalo osećanje odgovornosti. Mada to na prvi pogleda tako ne izgleda, gluma je jedna od onih profesija koja zahteva neverovatnu disciplinu. Na scenu se mora ući na vreme, jer ako zakasnite pet sekundi, zakasnili ste večnost. Nema veće radosti od precizne igre i interpretacije teksta. A za to je potrebna koncentracija i disciplina.

* GLAS: U kojim novim ulogama ćete se uskoro pojaviti?

STANIĆ: Svakodnevno imam probe za predstavu "Falsifikator", po tekstu Gorana Markovića, u Beogradskom dramskom pozorištu. Premijera će biti 17. maja. Tekst je inspirisan pričom iz mog detinjstva i nameravamo da snimamo film sledeće godine. Ako sve bude išlo po planu, snimaćemo u selu Šeškovci, jer tamo postoje izuzetni uslovi da se napravi jedan mali filmski studio. Na tom gotovo napuštenom seoskom trgu snimaćemo većinu filma. Priča je jako zanimljiva, a govori o raspadu Jugoslavije. Reč je jednoj pomalo grotesknoj duhovitoj priči o čoveku koji je iz dobrih namera delio školska svedočanstva svim ljudima za koje je mislio da su im potrebna. Kroz reakciju publike na taj mali sentimentalni vremeplov kroz jedno falsifikovano vreme i istoriju videćemo šta ćemo da uradimo sa filmom.

Film o Jasenovcu

- Već nekoliko godina radim na pripremama za film o Jasenovcu. Postoji jedna načelna društvena podrška da se snimi taj film. Uveren sam da će taj prvi film inicirati još nekoliko priča i filmova o tom stravičnom iskustvu, Jasenovcu. Na ideju o ovom filmu došao sam tragajući za odgovorom na pitanje zašto nikada nije snimljeno ništa o Jasenovcu - rekao je Tihomir Stanić.  

On je dodao da se radi na scenariju za ovaj film i da žele da angažuju dobrog reditelja, a planirano je da snimanje počne 2011. godine.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.