Тихомир Брајовић: Aндрићево дјело под новим свјетлом

Уметношћу Иве Aндрића бавим се доста дуго, у различитим врстама текстова. Претходну књигу, интерпретацију романа "На Дрини ћуприја" под називом "Заборав и понављање" публиковао сам пре две године; "Фикција и моћ" је својеврсни продужетак тог интересовања, будући да сам овога пута тумачио дела која су дошла после "Ћуприје".

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Тихомир Брајовић, чију је књигу "Фикција и моћ" недавно објавила издавачка кућа "Aрхипелаг", а означена је као дјело које "доноси једно суштински ново тумачење књижевности нашег нобеловца".

- То што се књига појављује у години Aндрићевог јубилеја представља коинциденцију, али у исти мах ова студија је плод жеље да се велики писац не чита само пригодничарски, већ као "жив" уметник који и те како има шта да каже и нашем времену - рекао је Брајовић.  

* ГЛAС: Које сте све детаље открили у књизи огледа о Иви Aндрићу и која његова дјела су Вам била посебно интересантна за истраживање?

БРAЈОВИЋ: Три средишња поглавља моје књиге посвећена су тумачењу "Приче о везировом слону", "Проклете авлије" и недовршеног романа "Омерпаша Латас", али се у уводном делу дотичем и историјских хроника и приповетке "Писмо из 1920. године", а сви огледи проткани су наводима из "Знакова поред пута" и њиховим коментарима. Оно што је кључни моменат мог разумевања Aндрића јесте запажање да је његова дела, и поред живописног историографског руха које показују, такође могуће читати и као приповести о модерном и савременом добу тоталитарног испољавања политичке и идеолошке моћи у ужим, овдашњим, али и ширим, глобалним оквирима. Исто тако, било је заиста узбудљиво запажање да се Aндрићева књижевност може сасвим легитимно разумевати у контексту савремених теоријских схватања културе и друштва (М. Фуко, Ж. Рансијер, С. Жижек и др.). 

* ГЛAС: Ове године све је у знаку јединог српског нобеловца. Шта све читаоци треба да сазнају о славном писцу из Ваше књиге?

БРAЈОВИЋ: Као и у случају сваке друге књиге, то зависи од самих читалаца и њихове пријемчивости за написано, али исто тако и од њихове способности да читање продуже у некој врсти унутрашњег, менталног "дописивања" изреченог. Осим низа конкретних момената и детаља из дела, али понекад и биографије писца, мени је посебно стало до тога да онај који чита уочи Aндрићеву вештину да "тка" на два наративна "разбоја", тј. да приповеда о универзалним темама и проблемима, а опет и да каже понешто о ономе што интригира само време у којем се чита. У том смислу, рецимо, читање "Проклете авлије" као приче о гулазима или о Голом отоку, односно могућност разумевања Омерпашине ауторитарности као неке врсте "кодираног" приповедања о природи владавине Јосипа Броза, што је већ истакнуто у медијима у први план као нека врста "открића" моје књиге, представља заиста провокативну, али не и искључиву страну Aндрићеве списатељске вештине, будући да је она била снажно обележена потребом да се не буде тенденциозан и једнозначан.

* ГЛAС: Да ли је тренутна књижевна сцена Србије снажна да парира дјелима каква је стварао Aндрић и ко је за Вас најквалитетнији српски савремени писац? 

БРAЈОВИЋ: Тешко је поредити такорећи канонизован опус класика какав је Aндрић и актуелну, "живу" продукцију у настајању и сталном мењању. Но, традиција на коју се Aндрић наслања и коју је и сам на свој начин стварао сасвим сигурно погодује израстању и неког новог, будућег Aндрића. Умеће приповедања је несумњиво обележје овог поднебља. Ваља се само надати да ће у времену испред нас ипак бити мање Омерпаша и Проклетих авлија којима би морали да се баве даровити писци.   

Реакције

* ГЛAС: Јесте ли чули став књижевне критике и читалаца о "Фикцији и моћи"?

БРAЈОВИЋ: Књига се појавила на београдском Сајму књига, што значи недавно, и за сада углавном имам добар медијски одзив. Права реакција читалаца и критике, верујем, тек следи, јер за пријем овакве врсте литературе је ипак потребно нешто времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.