Теодора Гачић за „Глас“: Када умјетник изгара на сцени, то је права ствар

До саме идеје дошли смо трагајући за текстом који је инспиративан, емотиван и изазован, а који нас се пре свега тиче, јер кад глумац изгара на сцени, онда је то права ствар.

Рекла је за "Глас Српске" Теодора Гачић, млада српска глумица, објашњавајући како су она и њен колега Светозар Бабић дошли до идеје за представу "Трг ратника", рађену по тексту писца Ника Вуда. Талентована умјетница, која је скренула пажњу на себе улогама у хит серијама "Рингишпил" и "Тата и мама се играју рата", али и цијењеним позоришним комадима попут "Вране", у овом култном  комаду креирала је интимну позоришну исповијест сестре и брата који су због рата принуђени да напусте своју домовину носећи трауму изгнанства. Теодора каже да је било тешко заборавити да сте само глумац који игра свој лик, током рада на овој емотивној дуодрами, али истиче да се није могла до краја дистанцирати од једне овако изазовне роле?

- Изузетна љубав према деци са којом ми је задовољство да радим у студију глуме "БИС" прилично ми је олакшала посао, јер је полазна тачка разумевање и емпатија и док сам на сцени и док тумачим тај лик немогуће је дистанцирати се до краја, рекла је Гачићева.

ГЛАС: Какав је био осјећај још током студија радити са великим писцем и редитељем Синишом Ковачевићем на представи "Године врана" и бити окружена бардовима нашег глумишта?

ГАЧИЋ: Осећај је био заиста посебан и велика ми је част што сцену делим са бардовима попут Петра Божовића, Љиљане Благојевић, Миодрага Кривокапића, Дарка Томовића и других - од свих њих сам имала много да упијам и учим, најпре како љубав према театру треба неговати, послу се максимално предати и резултати ће тако природно доћи.

ГЛАС: Шта Вас је нагнало да се бавите овим чудесним занатом који се зове  глума, која даје много, али једнако тако много узима? Гдје се десила инфекција, којој како рече један Ваш славни колега да "лијека нема"?

ГАЧИЋ: Љубав према уметности се јавила од малих ногу, већ са три, четири године сам јако волела да рецитујем, певам и цртам и та пасија је временом постала мој позив.

ГЛАС: Познато је да у позоришним круговима често волите да спомињете Вашег професора глуме Милоша Ђорђевића. Како бисте га описали у краћим цртама? 

ГАЧИЋ: Хахаха, да, поред њега је на мој глумачки развој изузетно утицао и асистент Тадија Милетић, а њих двојицу је заиста тешко описати у кратким цртама међутим могу рећи да је за обојицу заједичко што су радохолици, изузетно посвећени и радни људи, Милош је врло духовит, а Тадија прави мотиватор. Уз један такав дуо неминовно је добро стартовати у овој професији.

ГЛАС: У задње вријеме снимали сте доста ТВ-серија, међутим публика Вас највише познаје из серије "Рингишпил". Какве успомене носите из овог пројекта?

ГАЧИЋ: Радећи на серији "Рингишпил" сам уживала, јер је епоха нешто посебно, а додатно је било изазовно што сам глумила и на руском језику.

Што се тиче серије "Мама и тата се играју рата" мој је терен управо комедија, а екипа на сету, као и атмосфера, је била сјајна и надам се да ћемо поново радити нешто заједно у будућности.

ГЛАС:  Кад смо код телевизијских и филмских пројеката да ли имате нешто ново у планy?

ГАЧИЋ: Управо је кренуло на РТС-у емитовање последње споменуте серије "Мама и тата се играју рата", надам се да ће публика уживати као што је у претходним сезонама. Цијела екипа је више него уживала на снимању и направљена је заиста једна врхунска мелодрама са интелигентним хумором.

ГЛАС: Када нисте на даскама које живот значе и када нисте у вреви филмских сетова, чиме се бави глумица Теодора Гачић и како користи слободно вријеме?

ГАЧИЋ: Слободно време проводим гледајући колеге у позоришту, такође кад уграбим време волим да погледам неку серију или филм, читам књиге и сликам. Наравно, ту је увек и дружење са драгим пријатељима.

Текст

ГЛАС: Дуодрама "Трг ратника"говори о ожиљцима које рат оставља у дјечијим душама, о урушавању породице у ратним околностима и о избјеглиштву и патњама које оно доноси свима, а нарочито дјеци.

ГАЧИЋ: Директно или посредно сви смо ми претходних деценија, али и ових дана учесници или сведоци ратова. Сви. Чак и они који на свет гледају невиним погледом и чистим срцем. Дакле, ни деца нису поштеђена. Али шта се са њима дешава када им се нагло прекине безбрижно детињство? Шта се збива кад им се упрља поглед, збркају мисли и емоције? Како изгледа то нагло одрастање? Ник Вуд нам нуди прецизан портрет жртава. Њихово страдање је процес, а не само несрећан и пролазан тренутак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.