Teodora Gačić za „Glas“: Kada umjetnik izgara na sceni, to je prava stvar

Do same ideje došli smo tragajući za tekstom koji je inspirativan, emotivan i izazovan, a koji nas se pre svega tiče, jer kad glumac izgara na sceni, onda je to prava stvar.

Rekla je za "Glas Srpske" Teodora Gačić, mlada srpska glumica, objašnjavajući kako su ona i njen kolega Svetozar Babić došli do ideje za predstavu "Trg ratnika", rađenu po tekstu pisca Nika Vuda. Talentovana umjetnica, koja je skrenula pažnju na sebe ulogama u hit serijama "Ringišpil" i "Tata i mama se igraju rata", ali i cijenjenim pozorišnim komadima poput "Vrane", u ovom kultnom  komadu kreirala je intimnu pozorišnu ispovijest sestre i brata koji su zbog rata prinuđeni da napuste svoju domovinu noseći traumu izgnanstva. Teodora kaže da je bilo teško zaboraviti da ste samo glumac koji igra svoj lik, tokom rada na ovoj emotivnoj duodrami, ali ističe da se nije mogla do kraja distancirati od jedne ovako izazovne role?

- Izuzetna ljubav prema deci sa kojom mi je zadovoljstvo da radim u studiju glume "BIS" prilično mi je olakšala posao, jer je polazna tačka razumevanje i empatija i dok sam na sceni i dok tumačim taj lik nemoguće je distancirati se do kraja, rekla je Gačićeva.

GLAS: Kakav je bio osjećaj još tokom studija raditi sa velikim piscem i rediteljem Sinišom Kovačevićem na predstavi "Godine vrana" i biti okružena bardovima našeg glumišta?

GAČIĆ: Osećaj je bio zaista poseban i velika mi je čast što scenu delim sa bardovima poput Petra Božovića, Ljiljane Blagojević, Miodraga Krivokapića, Darka Tomovića i drugih - od svih njih sam imala mnogo da upijam i učim, najpre kako ljubav prema teatru treba negovati, poslu se maksimalno predati i rezultati će tako prirodno doći.

GLAS: Šta Vas je nagnalo da se bavite ovim čudesnim zanatom koji se zove  gluma, koja daje mnogo, ali jednako tako mnogo uzima? Gdje se desila infekcija, kojoj kako reče jedan Vaš slavni kolega da "lijeka nema"?

GAČIĆ: Ljubav prema umetnosti se javila od malih nogu, već sa tri, četiri godine sam jako volela da recitujem, pevam i crtam i ta pasija je vremenom postala moj poziv.

GLAS: Poznato je da u pozorišnim krugovima često volite da spominjete Vašeg profesora glume Miloša Đorđevića. Kako biste ga opisali u kraćim crtama? 

GAČIĆ: Hahaha, da, pored njega je na moj glumački razvoj izuzetno uticao i asistent Tadija Miletić, a njih dvojicu je zaista teško opisati u kratkim crtama međutim mogu reći da je za obojicu zajedičko što su radoholici, izuzetno posvećeni i radni ljudi, Miloš je vrlo duhovit, a Tadija pravi motivator. Uz jedan takav duo neminovno je dobro startovati u ovoj profesiji.

GLAS: U zadnje vrijeme snimali ste dosta TV-serija, međutim publika Vas najviše poznaje iz serije "Ringišpil". Kakve uspomene nosite iz ovog projekta?

GAČIĆ: Radeći na seriji "Ringišpil" sam uživala, jer je epoha nešto posebno, a dodatno je bilo izazovno što sam glumila i na ruskom jeziku.

Što se tiče serije "Mama i tata se igraju rata" moj je teren upravo komedija, a ekipa na setu, kao i atmosfera, je bila sjajna i nadam se da ćemo ponovo raditi nešto zajedno u budućnosti.

GLAS:  Kad smo kod televizijskih i filmskih projekata da li imate nešto novo u plany?

GAČIĆ: Upravo je krenulo na RTS-u emitovanje poslednje spomenute serije "Mama i tata se igraju rata", nadam se da će publika uživati kao što je u prethodnim sezonama. Cijela ekipa je više nego uživala na snimanju i napravljena je zaista jedna vrhunska melodrama sa inteligentnim humorom.

GLAS: Kada niste na daskama koje život znače i kada niste u vrevi filmskih setova, čime se bavi glumica Teodora Gačić i kako koristi slobodno vrijeme?

GAČIĆ: Slobodno vreme provodim gledajući kolege u pozorištu, takođe kad ugrabim vreme volim da pogledam neku seriju ili film, čitam knjige i slikam. Naravno, tu je uvek i druženje sa dragim prijateljima.

Tekst

GLAS: Duodrama "Trg ratnika"govori o ožiljcima koje rat ostavlja u dječijim dušama, o urušavanju porodice u ratnim okolnostima i o izbjeglištvu i patnjama koje ono donosi svima, a naročito djeci.

GAČIĆ: Direktno ili posredno svi smo mi prethodnih decenija, ali i ovih dana učesnici ili svedoci ratova. Svi. Čak i oni koji na svet gledaju nevinim pogledom i čistim srcem. Dakle, ni deca nisu pošteđena. Ali šta se sa njima dešava kada im se naglo prekine bezbrižno detinjstvo? Šta se zbiva kad im se uprlja pogled, zbrkaju misli i emocije? Kako izgleda to naglo odrastanje? Nik Vud nam nudi precizan portret žrtava. Njihovo stradanje je proces, a ne samo nesrećan i prolazan trenutak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.