Техника из засједе помаже умјетности

Илијана Божић
Foto: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА - Историју позоришта исписују глумци, али и породица окупљена иза кулиса која је једнако заслужна за аплаузе. Магију и моћ позоришту дају они који се крију иза завјесе, који публику проводе кроз различите епохе и животне судбине.

Народно позориште Републике Српске је кроз 90 година постојања живјело уз помоћ свих оних који су га одржавали преданим радом и љубављу. Свједоци тих времена су скице костима, фотографије сцена које су стваране за сваки комад, али и подаци о глумцима и особљу које је утемељило ову установу.

Мало ко зна како изгледа процес настанка костима, шминке и предмета које посматрамо на сцени. Када закорачите у тајне одаје иза којих се крију шминкерске четке, лутке, костими, вриједне руке столара и бравара, док из другог дијела допире звук шиваће машине, увидите труд који стоји иза припремања сваке представе.

Захваљујући њима, заједно са глумцима, публика ће имати прилику да на рођендан позоришта, кроз представу “Златно доба” која ће премијерно бити изведена у недјељу, погледа како је све почело у граду на Врбасу давних тридесетих година прошлог вијека.

Колико је важан рад умјетничког сектора у настанку представе “Гласу Српске” је објаснио шеф сцене Ново Вукојевић који је 25 година дио Народног позоришта РС.

- Ово је матица коју друштво мора да чува. Одувијек је био интересантан живот који влада иза кулиса. Ту се разликују двије материје, умјетничка и техничка која вреба из магле. Прва је свакодневно доступна публици, а техничка ради из засједе. Не може глумац да ради ако нема сценографију - објаснио је Вукојевић.

Истакао је да је у овом послу одговорност на првом мјесту, те да је онима који дјелују иза сцене неопходан мир, психичка и физичка стабилност за реализацију задатка.

- Све то захтијева велики број учесника. Нажалост, код нас људи све механички раде крановима. Тако реализујемо спуштања и подизања глумаца, што је одговоран посао - образложио је Вукојевић.

Нагласио је да је свака представа другачија, те да су неке лакше, а неке теже за сценску поставку.

- “Златно доба” није било тешко у сценском смислу. Исто је и са представом “На дну каце”. Међутим, ако погледамо сценографију представе “Дервиш и смрт” или “Швајцарска”, видимо комаде који захтијевају много посла, физичког и психичког напора. Зато су ту људи из магле. Када видите дим што се пусти на позорницу, свјетла и техничке промјене, знате да су за ­то заслужни декоратери, реквизитери и гардеробери без којих се не може - навео је Вукојевић и додао да је НПРС за све године постојања добијао много похвала из већих позоришних кућа из свих република бивше Југославије.

Испричао је да прије почетка реализације пројеката неопходан састанак са редитељем, сценографом мајстором сцене, столаром, браваром јер је то круг људи који је битан за почетак. Столар Цвијо Козомара, који је у овом позоришту више од 20 година, уз мало ријечи и много рада, кратко нам је објаснио да у њиховој радионици настаје све што може да се пожели и замисли за неку представу, те да сви заједно из дана у дан стварају нова чудеса која публика види на сцени.

За други дио посла, како би визуелни идентитет представе био јединствен, неопходна је сарадња костимографа, сценографа и редитеља, о чему је за “Глас Српске” нешто више рекла костимографкиња Јелена Видовић.

- Након што прочитам текст, са редитељем се договарам о детаљима, о томе коју епоху настојимо да дочарамо, како визуелно ликови треба да изгледају. Тако су рађени и костими за “Златно доба”. Представа је велика, учествује више од 30 глумаца, музичара и сценских радника - навела је Видовићева.

Објаснила је да су костими за ову представу рађени у стилу реализма како би у потпуности одговарали епохи у којој се радња дешава, а то је златно доба бањалучке историје, и додала да у фундусу позоришта има више од 1.000 костима, а неки од њих датирају од оснивања ове установе.

Заједно с њом скице је радила сценографкиња Драгана Пурковић Мацан која је истакла да вријеме неопходно за припрему зависи од комплексности сценографије која се израђује.

- У драми “Златно доба” има много простора, које сам морала ставити у један јединствени сценографски простор. Мој приједлог редитељу је био да идемо на симболизам. Прича је о настанку позоришта и о бану Милосављевићу, који је у Бањалуци отворио многа врата, тако да ће на сцени која је поприлично минималистичка бити доста врата. Поред тога, на сцени ће се смјењивати снимци и фотографије из тог периода које ће употпунити ликовни доживљај - открила је Пурковић Мацан.

Она је додала да је екипа која израђује сценографију, односно мајстори и сликари Народног позоришта РС, беспријекорна.

Поставка представе незамислива је без кројачица, а у Народном позоришту РС за то су задужене двије које свакодневно стварају нове и прекрајају старе костиме дајући им ново рухо. Једна од њих је Сњежана Марић која нам је казала да је рад у позоришту нешто посебно, те да је сарадња са колегиницом и костимографкињом сјајна.

- Заједно се договарамо, добијамо упутства на основу којих бирамо материјале и шијемо с љубављу. Желимо да на најбољи начин публици дочарамо личности које наши глумци играју - рекла је Марићева за “Глас Српске”.

Поред богатог фундуса мушке и женске гардеробе, интересантан дио ове позоришне куће је шминкерница. Како сазнајемо од шминкерке Јелене Пејовић, НПРС има двије шминкерке које обављају посао маскера, фризера и власуљара. Њена колегиница Маријана Каралић је истакла да им свака представа носи нове изазове и трансформације.

- Истакла бих лик Бориса Шавије у комаду “Сабирни центар”, те маску коју колегиница Пејовић и ја правимо у “Дервишу и смрти” за глумца Рока Радишу. Шминком мијењамо изглед глумца у потпуности и то је највећа чар овог посла. Рецимо, комад “Школа за жене” има специфичну и ефектну шминку - навела је Каралићева и додала да је сама шминка у позоришту интензивнија од филмске, јер треба да буде видљива и гледаоцу који сједи у посљедњем реду.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана