Театар се противи свему што је крваво и нељудско

Ријечи су ово египатске глумице Самихи Ајуб којој је ове године припала част да упути традиционалну поруку поводом обиљежавања Свјетског дана позоришта који се прославља 27. марта од 1962. године.

- Нестабилност је директан производ онога кроз шта наш свијет пролази на плану конфликта, ратова и природних катастрофа које су имале разарајуће ефекте не само на наш материјални свијет већ и на наш духовни свијет и унутрашњи мир - навела је Ајубова у поруци.

Оцијенила је да је цијели свијет постао група изолованих острва или као бродови који плове по хоризонту пуном магле, док сваки од њих диже једра и плови без навођења, не видјевши ништа на хоризонту што би могло да га наводи.

- Али, упркос томе, наставља да плови надајући се да ће пронаћи сигурну луку у којој ће се моћи скрасити након дугог лутања усред заглушујућег мора. Ми никада нисмо били боље повезани него што смо данас, али, у исто вријеме, никада нисмо били несложнији и удаљенији но што смо данас. Ту лежи драмски парадокс који нам намеће савремени свијет. Упркос томе, чему сви свједочимо, на пољу припајања у протоку информација и модерној комуникацији која је срушила све баријере географских граница, конфликти и тензије којима свијет свједочи прелазе границу логичке перцепције и стварају, унутар тог привидног припајања, фундаментално одступање које нас удаљава од истинске суштине људскости у свом најједноставнијем облику - написала је Ајубова.

Позориште је у својој првобитној суштини, како је истакла, чисто људски чин који се заснива на истинској суштини људскости, а то је сам живот.

- Као што је рекао Константин Станиславски, велики пионир позоришта: “Никада немој долазити у позориште у прљавим ципелама. Скините прашину и блато напољу. Оставите све своје мале бриге, размирице, ситне тешкоће - све ствари које уништавају ваш живот и одвлаче вам пажњу од умјетности - заједно са својом одјећом, на улазу у позориште”. Када се попнемо на бину, пењемо се живећи само један живот, живот једног живог бића, али тај живот може да се подијели и умножи у много других живота које износимо у свијет тако да и он оживи, напредује и шири свој мирис другима - истакла је Ајубова.

Нагласила је да то што у свијету позоришта раде драматурзи, редитељи, глумци, сценографи, пјевачи, музичари, кореографи и техничка подршка, то што сви раде без изузетка, чин је стварања живота који није постојао прије него што су ступили на сцену.

- Тај живот заслужује да га води брижна рука, да га загрле груди пуне љубави, да га разумије топло срце и да му здрав разум да разлоге због којих треба да настави напријед и да преживи. Не претјерујем када кажем да је то што ми радимо на бини чин самог живота и стварања живота ни из чега, као сјај у тами који обасјава мрак ноћи и даје му топлину. Ми смо ти који дајемо животу раскош. Ми смо ти који га оличавамо - објаснила је Ајубова.

Она је позвала колеге да се уједине, да викну из свег гласа, те да њихове ријечи пробуде савјест свијета и да потраже изгубљену суштину човјека унутар нас самих, човјека који је слободан, толерантан, саосјећајан и њежан.

Почетак

Међународни позоришни институт иницирао је 1961. године Свјетски дан позоришта који се обиљежава од 1962. Сваке године центри Међународног позоришног института и међународна позоришна заједница обиљежавају га 27. марта. Датум је узет према отварању сезоне “Позоришта нација” у Паризу 1962. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.