Фото: Театар између забаве и критике
Театар се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у Јерменији, на ситном отоку у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика. Театар може да нас насмије, расплаче, али мора да нас натјера на размишљање и разматрање – дио је међународне поруке поводом Међународног дана позоришта, 27. марта.
Aутор поруке, по позиву Међународног позоришног института (ITI), ове године је енглеска глумица Дејм Џуди Денч.
Глумица Љиљана Благојевић каже да се позоришни живот у Србији и Српској много разликује од града до града.
- Aко погледамо кроз историју, у време старе Грчке једна од највећих казни била је забрана одласка у позориште, као и забрана за изласке. То је значило да се људима одузимају нека грађанска права - каже Љиљана Благојевић.
Она предаје студентима глуме у Бијељини и истиче да овај град са више од 100.000 становника нема позориште, које је постојало прије 40 година.
- Бијељина је град који је у погледу позоришног живота назадовао. Градишка има фантастично позориште и две одличне сале. Лакташи такође имају веома пристојну салу за позоришне представе. У Србији је слична ситуација. Ивањица је мало место, али има позориште - испричала је Љиљана Благојевић.
Глумац Тихомир Станић подсјећа да је позориште вјечна дилема између тога да ли ће служити као забава и у временима кризе развесељавати публику или ће критички да опсервира средину и друштво.
- Та дилема увек може да се превазиђе ако се позориште држи тог основног Aристотеловог принципа да забави, узбуди и поучи. Имамо две крајности, да озбиљно критички укажемо друштву на проблеме који постоје и да јефтиним скечевима забавимо публику. Једини излаз је у том средњем решењу. A то увек могу талентовани људи, јер се они разликују од људи који се гурају у позориште, јер увек има и таквих - сматра Тихомир Станић.
Да је слика позоришног живота разнолика у Српској, тврди и глумац Љубо Божовић из Источног Сарајева.
- У источном дијелу Српске, од Требиња до Бијељине, живи и ради само један дипломирани глумац. Онда је јасно да позоришна умјетност на овим просторима не може да одговори потребама становништва. Aко се градња позоришта у Источном Сарајеву настави овим темпом, треба очекивати да ће завршетак радова бити за неких 15 или 20 година. Прича да су ово кризне године, када се ради о финансирању, само дјелимично може да буде оправдање - истакао је Божовић.
Он наглашава да су сви његови покушаји да окупи колеге из других градова, па и из Србије, да ураде неку професионалну представу, наишли на неразумијавање.
- Оно на чему се најчешће базира позоришни живот у овом дијелу Српске своди се на рад са аматерима и довођење гостујућих представа. A то ни у ком случају не смије да буде путоказ, јер тиме сигурно нећемо адекватно афирмисати ову врсту умјетности - наглашава Божовић.
То да не недостаје глумачке жељи за радом и новим представама тврди и глумица Народног позоришта РС Ведрана Мачковић-Зубовић.
- Не можемо посматрати културу издвојено од садашњих догађања, односно од економске кризе која нас све погађа са свих страна. Немамо привреду и индустрију, ништа се не дешава, а култури се и те како доста ствари дешава. Постоји много енергије, жеље и иницијативе да се ствара и ради. Глумци желе да играју, да раде велике представе - каже Ведрана Мачковић-Зубовић.
Она сматра да економска криза не дозвољава глумцима да рашире своја крила и да замахну онолико колико могу.
- Могу да оцијеним какво је стање у позоришту код нас, али немам прилику да видим шта се дешава у свијету. Жао ми је што не долази више представа из региона или свијета. Не могу да погледам шта се дешава у свјетскима позориштима, који су трендови. Вољела бих да идемо у том правцу и да посматрамо са те стране догађања у позоришту. Имамо довољно стваралачке енергије за рад, да идемо напријед без обзира на све - истиче Ведрана Мачковић-Зубовић.
На чињеницу да се често култура, па самим тим и позориште, ставља у други план указала је Љиљана Благојевић.
- Људи често мисле шта ће нам култура, важно је да задовољимо неке социјалне потребе. Они не схватају да последица мањка културе доводи до ужасно лошег живота у сваком погледу, да имате депоније где не треба да буду, да не знате да се понашате према комшијама, да не знате да се обучете и да се пристојно понашате на улици, у аутобусу... Онда схватите да је некултура далеко скупља од културе - каже Љиљана Благојевић.
Са друге стране, Љубо Божовић сматра да има довољно позоришне публике, али да је она жељна нових представа.
- Бојим се да у источном дијелу Српске љубитељи позоришта све више губе стрпљење и све мање имају навику да одлазе у позориште, јер им се не пружа могућност да гледају више различитих и квалитетних представа. Aко се под хитно на овом простору не уради нешто, бојим се да ћемо изгубити публику. Онда ћемо имати један мукотрпан процес стварања нове публике и њеног довођења у позориште - истакао је Божовић.
У свијетлу будућност позоришта вјерује Љиљана Благојевић.
- Срби имају одличне писце, глумце, редитеље и то је знак да ће позориште да траје. Некада се мислило да ће позориште појавом филма да замре. Показало се да није тако, да је живи контакт са глумцем незаменљив. Сада је филм у кризи, што се тиче биоскопа. Мислим да ће се то такође пребродити и да ће људи ипак више волети да оду у биоскоп и да погледају филм него да гледају код куће на ДВД-ју - закључила је Љиљана Благојевић.
Свјетски дан позоришта установио је Међународни позоришни институт (ITI) 1961. године. На тај дан позоришта у свијету организују разне манифестације, уз обавезно читање међународне поруке. Међународну поруку, по позиву Међународног позоришног института, увијек пише позоришна личност свјетског угледа. Прву међународну поруку поводом дана позоришта написао је француски глумац Жак Кокто 1962. године.
- Студентско позориште, које је недавно обновљено, позитиван је примјер. Оно је доказ да постоје млади људи који желе да раде и да нам не недостаје енергије за нове представе. И сама сам прве глумачке кораке направила у Студентском позоришту - каже Ведрана Мачковић-Зубовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике