Teatar između zabave i kritike

Teatar se događa u malom afričkom selu, u podnožju planine u Jermeniji, na sitnom otoku u Tihom okeanu. Potreban mu je samo prostor i publika. Teatar može da nas nasmije, rasplače, ali mora da nas natjera na razmišljanje i razmatranje – dio je međunarodne poruke povodom Međunarodnog dana pozorišta, 27. marta.

Autor poruke, po pozivu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), ove godine je engleska glumica Dejm Džudi Denč.

Glumica Ljiljana Blagojević kaže da se pozorišni život u Srbiji i Srpskoj mnogo razlikuje od grada do grada.

- Ako pogledamo kroz istoriju, u vreme stare Grčke jedna od najvećih kazni bila je zabrana odlaska u pozorište, kao i zabrana za izlaske. To je značilo da se ljudima oduzimaju neka građanska prava - kaže Ljiljana Blagojević.

Ona predaje studentima glume u Bijeljini i ističe da ovaj grad sa više od 100.000 stanovnika nema pozorište, koje je postojalo prije 40 godina.

- Bijeljina je grad koji je u pogledu pozorišnog života nazadovao. Gradiška ima fantastično pozorište i dve odlične sale. Laktaši takođe imaju veoma pristojnu salu za pozorišne predstave. U Srbiji je slična situacija. Ivanjica je malo mesto, ali ima pozorište - ispričala je Ljiljana Blagojević.

Glumac Tihomir Stanić podsjeća da je pozorište vječna dilema između toga da li će služiti kao zabava i u vremenima krize razveseljavati publiku ili će kritički da opservira sredinu i društvo.

- Ta dilema uvek može da se prevaziđe ako se pozorište drži tog osnovnog Aristotelovog principa da zabavi, uzbudi i pouči. Imamo dve krajnosti, da ozbiljno kritički ukažemo društvu na probleme koji postoje i da jeftinim skečevima zabavimo publiku. Jedini izlaz je u tom srednjem rešenju. A to uvek mogu talentovani ljudi, jer se oni razlikuju od ljudi koji se guraju u pozorište, jer uvek ima i takvih - smatra Tihomir Stanić.

Da je slika pozorišnog života raznolika u Srpskoj, tvrdi i glumac Ljubo Božović iz Istočnog Sarajeva.

- U istočnom dijelu Srpske, od Trebinja do Bijeljine, živi i radi samo jedan diplomirani glumac. Onda je jasno da pozorišna umjetnost na ovim prostorima ne može da odgovori potrebama stanovništva. Ako se gradnja pozorišta u Istočnom Sarajevu nastavi ovim tempom, treba očekivati da će završetak radova biti za nekih 15 ili 20 godina. Priča da su ovo krizne godine, kada se radi o finansiranju, samo djelimično može da bude opravdanje - istakao je Božović.

On naglašava da su svi njegovi pokušaji da okupi kolege iz drugih gradova, pa i iz Srbije, da urade neku profesionalnu predstavu, naišli na nerazumijavanje.

- Ono na čemu se najčešće bazira pozorišni život u ovom dijelu Srpske svodi se na rad sa amaterima i dovođenje gostujućih predstava. A to ni u kom slučaju ne smije da bude putokaz, jer time sigurno nećemo adekvatno afirmisati ovu vrstu umjetnosti - naglašava Božović.

To da ne nedostaje glumačke želji za radom i novim predstavama tvrdi i glumica Narodnog pozorišta RS Vedrana Mačković-Zubović.

- Ne možemo posmatrati kulturu izdvojeno od sadašnjih događanja, odnosno od ekonomske krize koja nas sve pogađa sa svih strana. Nemamo privredu i industriju, ništa se ne dešava, a kulturi se i te kako dosta stvari dešava. Postoji mnogo energije, želje i inicijative da se stvara i radi. Glumci žele da igraju, da rade velike predstave - kaže Vedrana Mačković-Zubović.

Ona smatra da ekonomska kriza ne dozvoljava glumcima da rašire svoja krila i da zamahnu onoliko koliko mogu.

- Mogu da ocijenim kakvo je stanje u pozorištu kod nas, ali nemam priliku da vidim šta se dešava u svijetu. Žao mi je što ne dolazi više predstava iz regiona ili svijeta. Ne mogu da pogledam šta se dešava u svjetskima pozorištima, koji su trendovi. Voljela bih da idemo u tom pravcu i da posmatramo sa te strane događanja u pozorištu. Imamo dovoljno stvaralačke energije za rad, da idemo naprijed bez obzira na sve - ističe Vedrana Mačković-Zubović.

Na činjenicu da se često kultura, pa samim tim i pozorište, stavlja u drugi plan ukazala je Ljiljana Blagojević.

- Ljudi često misle šta će nam kultura, važno je da zadovoljimo neke socijalne potrebe. Oni ne shvataju da posledica manjka kulture dovodi do užasno lošeg života u svakom pogledu, da imate deponije gde ne treba da budu, da ne znate da se ponašate prema komšijama, da ne znate da se obučete i da se pristojno ponašate na ulici, u autobusu... Onda shvatite da je nekultura daleko skuplja od kulture - kaže Ljiljana Blagojević.

Sa druge strane, Ljubo Božović smatra da ima dovoljno pozorišne publike, ali da je ona željna novih predstava.

- Bojim se da u istočnom dijelu Srpske ljubitelji pozorišta sve više gube strpljenje i sve manje imaju naviku da odlaze u pozorište, jer im se ne pruža mogućnost da gledaju više različitih i kvalitetnih predstava. Ako se pod hitno na ovom prostoru ne uradi nešto, bojim se da ćemo izgubiti publiku. Onda ćemo imati jedan mukotrpan proces stvaranja nove publike i njenog dovođenja u pozorište - istakao je Božović.

U svijetlu budućnost pozorišta vjeruje Ljiljana Blagojević.

- Srbi imaju odlične pisce, glumce, reditelje i to je znak da će pozorište da traje. Nekada se mislilo da će pozorište pojavom filma da zamre. Pokazalo se da nije tako, da je živi kontakt sa glumcem nezamenljiv. Sada je film u krizi, što se tiče bioskopa. Mislim da će se to takođe prebroditi i da će ljudi ipak više voleti da odu u bioskop i da pogledaju film nego da gledaju kod kuće na DVD-ju - zaključila je Ljiljana Blagojević.

Prva poruka

Svjetski dan pozorišta ustanovio je Međunarodni pozorišni institut (ITI) 1961. godine. Na taj dan pozorišta u svijetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje međunarodne poruke. Međunarodnu poruku, po pozivu Međunarodnog pozorišnog instituta, uvijek piše pozorišna ličnost svjetskog ugleda. Prvu međunarodnu poruku povodom dana pozorišta napisao je francuski glumac Žak Kokto 1962. godine.

Studentsko pozorište

- Studentsko pozorište, koje je nedavno obnovljeno, pozitivan je primjer. Ono je dokaz da postoje mladi ljudi koji žele da rade i da nam ne nedostaje energije za nove predstave. I sama sam prve glumačke korake napravila u Studentskom pozorištu - kaže Vedrana Mačković-Zubović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.