Татјана - Тања Бошковић: После “Косе” повлачим се са сцене

Веома брзо ћу отићи у пензију. Не могу више и од новог ме углавном боли глава. Имам неких планова шта ћу радити, али не верујем да ће то бити у вези са “Aтељеом 212”. У јануару већ постајем слободна и отићи ћу да радим неке друге пројекте. До краја живота ћу се повући са сцене, доста је било.

Открила је ово у интервјуу за “Глас Српске” београдска глумица Татјана - Тања Бошковић, која већ деценијама осваја позоришне сцене Србије, док је телевизијска публика завољела преко улога у серијама.

* ГЛAС: Заиграли сте у мјузиклу “Коса” у “Aтељеу 212”. Памтите и ону стару београдску верзију “Косе”. У којој мјери се разликује стари и нови бунт којим се бави овај комад?

БОШКОВИЋ: Бунт је увек исти, али се односи на потпуно различите ствари. Када је рађена прва верзија “Косе” бунт је био против рата у Вијетнаму. Времена су се променила, тако се променио и предмет бунта. Постоје ствари и у старој и у новој “Коси” које нисам разумела. Aли лични став нема много везе са оним шта ће изаћи као представа. За неке ствари сам се трудила и сматрала сам да могу на њих да утичем личним интегритетом. Једна од њих је родитељска љубав. Пошто играм Клодову мајку, онда сам ту сцену искористила да се заложим за то да родитељи и онда када заступају једну идеју у односу на своје дете могу страшно да погреше. Са друге стране, никад се не зна која је љубав најстарија, да ли је то љубав према отаџбини или је то љубав према свом детету. Љубав према отаџбини је такође и љубав према детету.

* ГЛAС: Како је изгледао сусрет глумачких генерација у “Коси”?

БОШКОВИЋ: С обзиром на то да смо радили доста брзо нисам сигурна да су се млади ичему учили у самом почетку. Ми ветерани, како су нас звали, дошли смо шест дана пред премијеру да урадимо своје сцене и да ту представу приведемо крају. Просто се нисмо много мешали у њихов рад, тако и треба да буде, јер “Коса” говори о великој разлици између генерација. Веома лепо се дружимо. Ми старији смо заложили своја имена и начин рада, трудимо се да ова деца науче нешто од нас у смислу дисциплине. Када дође један весео, ведар и другачији дух у позориште, одмах се осети тај поветарац који даје нешто веома живо. Томе се дубоко и озбиљно радујем. Осим тога, постоји разлика и између младих глумаца. За Гордана Кичића не можемо више рећи да је он млад глумац. Он је по годинама сигурно млад, али његово глумачко искуство је већ озбиљно. Исто се односи и на Ивана Јевтовића. Тамо су се појавили и они који немају баш много глумачког искуства, односно који су аматери. Они су мајстори у свом занату, неки од њих су дошли са факултета или из средње школе. То су деца која уче музичке школе, добро певају. Редитељу Кокану Младеновићу је било потребно да помеша све то заједно.

* ГЛAС: За себе сте увијек говорили да сте глумица штребер. Да ли је то још тако?

БОШКОВИЋ: Глуму схватам као науку. На тај начин се бавим и животом. Aко ми је већ Господ дао дар за нешто онда сматрам да је најбоље што могу да урадим је да се потрудим око њега. Није уобичајен овај начин, али кад сам се учила животу и позоришту, заиста сам имала озбиљне људе за учитеље и на томе сам богу захвална. Наравно, и даље имам ту врсту дисциплине да никада у животу у костиму нисам села ван сцене. Важно је најосновније лепо понашање, учтивост у односу на туђи рад, а то је рад и костимографа и гардеробера и свих оних поред којих стојим на сцени. Некада су нас учили неком другом реду, а добро грађанско васпитање је нешто чега је све мање у позоришту и то не узнемирава. Међутим, присиљавају нас да поштујемо нека друга правила која су потпуно бесмислена када је позориште у питању.

* ГЛAС: Често истичите да не волите да дајете интервјуе јер немате увијек много тога да кажете. Имате ли можда негативних искустава са интервјуима?

БОШКОВИЋ: Не волим да дајем интервјуе, јер интервју подразумева двоје. Обично нисам у прилици да ишта сазнам о оном другом, осим када прочитам текст у новинама. Онда се некада забезекнем како су моје речи потпуно погрешно интерпретиране. Када сам једној познатој новинарки рекла да сам играла Мирандолину, она је написала да сам играла “Мирну долину”. То је страшно и то вас порази дефинитивно и заувек. Није реч само о образовању, него и о добронамерности новинара.

Политика

- Не слажем се ни са једном политиком ни у једној земљи, јер мислим да је политика једна недостојна људска дисциплина. Сигурно је да би овај свет, осим политички, могао да буде уређен и на други начин. Моја вера у бога ме уверава у то. Међутим, данашњи човек све своје снаге окреће према политици сматрајући да на тај начин утиче на своје и на туђе животе - каже Тања Бошковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.