Tatjana - Tanja Bošković: Posle “Kose” povlačim se sa scene

Veoma brzo ću otići u penziju. Ne mogu više i od novog me uglavnom boli glava. Imam nekih planova šta ću raditi, ali ne verujem da će to biti u vezi sa “Ateljeom 212”. U januaru već postajem slobodna i otići ću da radim neke druge projekte. Do kraja života ću se povući sa scene, dosta je bilo.

Otkrila je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” beogradska glumica Tatjana - Tanja Bošković, koja već decenijama osvaja pozorišne scene Srbije, dok je televizijska publika zavoljela preko uloga u serijama.

* GLAS: Zaigrali ste u mjuziklu “Kosa” u “Ateljeu 212”. Pamtite i onu staru beogradsku verziju “Kose”. U kojoj mjeri se razlikuje stari i novi bunt kojim se bavi ovaj komad?

BOŠKOVIĆ: Bunt je uvek isti, ali se odnosi na potpuno različite stvari. Kada je rađena prva verzija “Kose” bunt je bio protiv rata u Vijetnamu. Vremena su se promenila, tako se promenio i predmet bunta. Postoje stvari i u staroj i u novoj “Kosi” koje nisam razumela. Ali lični stav nema mnogo veze sa onim šta će izaći kao predstava. Za neke stvari sam se trudila i smatrala sam da mogu na njih da utičem ličnim integritetom. Jedna od njih je roditeljska ljubav. Pošto igram Klodovu majku, onda sam tu scenu iskoristila da se založim za to da roditelji i onda kada zastupaju jednu ideju u odnosu na svoje dete mogu strašno da pogreše. Sa druge strane, nikad se ne zna koja je ljubav najstarija, da li je to ljubav prema otadžbini ili je to ljubav prema svom detetu. Ljubav prema otadžbini je takođe i ljubav prema detetu.

* GLAS: Kako je izgledao susret glumačkih generacija u “Kosi”?

BOŠKOVIĆ: S obzirom na to da smo radili dosta brzo nisam sigurna da su se mladi ičemu učili u samom početku. Mi veterani, kako su nas zvali, došli smo šest dana pred premijeru da uradimo svoje scene i da tu predstavu privedemo kraju. Prosto se nismo mnogo mešali u njihov rad, tako i treba da bude, jer “Kosa” govori o velikoj razlici između generacija. Veoma lepo se družimo. Mi stariji smo založili svoja imena i način rada, trudimo se da ova deca nauče nešto od nas u smislu discipline. Kada dođe jedan veseo, vedar i drugačiji duh u pozorište, odmah se oseti taj povetarac koji daje nešto veoma živo. Tome se duboko i ozbiljno radujem. Osim toga, postoji razlika i između mladih glumaca. Za Gordana Kičića ne možemo više reći da je on mlad glumac. On je po godinama sigurno mlad, ali njegovo glumačko iskustvo je već ozbiljno. Isto se odnosi i na Ivana Jevtovića. Tamo su se pojavili i oni koji nemaju baš mnogo glumačkog iskustva, odnosno koji su amateri. Oni su majstori u svom zanatu, neki od njih su došli sa fakulteta ili iz srednje škole. To su deca koja uče muzičke škole, dobro pevaju. Reditelju Kokanu Mladenoviću je bilo potrebno da pomeša sve to zajedno.

* GLAS: Za sebe ste uvijek govorili da ste glumica štreber. Da li je to još tako?

BOŠKOVIĆ: Glumu shvatam kao nauku. Na taj način se bavim i životom. Ako mi je već Gospod dao dar za nešto onda smatram da je najbolje što mogu da uradim je da se potrudim oko njega. Nije uobičajen ovaj način, ali kad sam se učila životu i pozorištu, zaista sam imala ozbiljne ljude za učitelje i na tome sam bogu zahvalna. Naravno, i dalje imam tu vrstu discipline da nikada u životu u kostimu nisam sela van scene. Važno je najosnovnije lepo ponašanje, učtivost u odnosu na tuđi rad, a to je rad i kostimografa i garderobera i svih onih pored kojih stojim na sceni. Nekada su nas učili nekom drugom redu, a dobro građansko vaspitanje je nešto čega je sve manje u pozorištu i to ne uznemirava. Međutim, prisiljavaju nas da poštujemo neka druga pravila koja su potpuno besmislena kada je pozorište u pitanju.

* GLAS: Često ističite da ne volite da dajete intervjue jer nemate uvijek mnogo toga da kažete. Imate li možda negativnih iskustava sa intervjuima?

BOŠKOVIĆ: Ne volim da dajem intervjue, jer intervju podrazumeva dvoje. Obično nisam u prilici da išta saznam o onom drugom, osim kada pročitam tekst u novinama. Onda se nekada zabezeknem kako su moje reči potpuno pogrešno interpretirane. Kada sam jednoj poznatoj novinarki rekla da sam igrala Mirandolinu, ona je napisala da sam igrala “Mirnu dolinu”. To je strašno i to vas porazi definitivno i zauvek. Nije reč samo o obrazovanju, nego i o dobronamernosti novinara.

Politika

- Ne slažem se ni sa jednom politikom ni u jednoj zemlji, jer mislim da je politika jedna nedostojna ljudska disciplina. Sigurno je da bi ovaj svet, osim politički, mogao da bude uređen i na drugi način. Moja vera u boga me uverava u to. Međutim, današnji čovek sve svoje snage okreće prema politici smatrajući da na taj način utiče na svoje i na tuđe živote - kaže Tanja Bošković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.