Тарабука

Онда када је првобитне ударце чврстих предмета, једних о друге, замијенило бубњање о кожу затегнуту преко обода шупљег предмета, за људе је отпочело истинско цупкање, које вјероватно више никад неће престати. Ритам, који је закономјеран за живот и здравље, за исхрану, нужду, сан, размножавање, рад, разоноду..., добио је с бубњањем могућност спољног наглашавања, што нам је разговјетније освијестило наш животни плес.

Плућа дишу, срце куца, стомак клокоће, ноге корачају или трче, руке веслају или убирају, прсти пребројавају или записују, кукови важу или круже, рамена се товаре, кичма се савија и исправља, увијек у ритму године, мјесеца, седмице, дана, и бубњања о затегнуту кожу. Човјек којем је ритам нарушен, споља или изнутра, може да доспије у изузетне неприлике, које му и најједноставнији живот чине немогућим. Његова опсједнутост настојањем да ухвати ритам и изнова га успостави понекад се збије у кољенима, понекад у прстима, понекад у грудима, па он убрзано и немирно цупка, лупка или дахће. Због оваквих и многих других случајева, улога бубњара у друштву треба да се сагледа одговорно, и бубњарско усавршавање морало би да буде подржано и признато једнако као и љекарско.

У међувремену постајемо милосрднији према животињама, мање их деремо, и производимо вјештачку кожу коју затежемо на бубњеве. Истовремено наша сопствена кожа постаје осјетљивија. Чуло у које имамо далеко највише повјерења је чуло додира, оно готово да не зна да лаже. Најпоузданија истина за нас је она коју опипамо кожом и нервним завршецима у њој, који ту истину спроводе у мождану кору чија површина одговара површини коже на тијелу. Кожа је паметан омотач тијела, који унутрашњу материју, као што је зној, пропушта напоље, а унутра не пропушта спољну материју него истину о њој.

Јасно је да је врхунац чула додира, који кожа може да искуси, међусобни додир двије коже. Из таквих додира настаје највећа блискост у којој се, у најуспјелијим случајевима, истина и љубав стапају и постају једно као и тијела кроз која струје и чије се коже додирују у ритму титрања. Јасно је такође да насупрот овоме може да се искуси и читав низ врло непријатних додира, од којих бих издвојио додир комарца, јединог бића чије усмрћене јединке пристајем да носим на души, и то у многобројној свити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.