Тара Десница: Фокус је на истини и причи

У представи "Два витеза из Вероне" играм улогу Силвије, кћерке војводе из Вероне. Она је имућна и пожељна девојка како због своје лепоте тако највише због свог сталежа и тога шта он носи са собом. Иако би јој на први поглед људи завидели, она је заправо спутавана и затворена читав свој живот. Отац јој тражи најимућнијег витеза у граду за мужа и не дозвољава јој да се ишта пита о свом животу. Због тога је веома бунтовна, али и свесна себе што и користа када јој одговара, проницљива је и свакога види онаквог какав је. Када се заљуби спремна је да напусти све ради љубави.

Рекла је ово за "Глас Српске", Тара Десница, талентована глумица и студент завршне године Академије умјетности, коментриишући гостовање представе "Два витеза из Вероне", у којој игра једну од главних рола, на позоришном "Шекспир фестивалу" у Чортановцима, а чији је оснивач редитељ Никита Миливојевић, значајно име на домаћој културолошкој сцени.. Млада умјетница, истиче да је беспредметно наглашавати значај Шекспира у свијету театра и глуме, али да је млада екипа ове представе дала све од себе да одговори висини задатака.

- Шекспир је, наравно, феноменалан писац који је својим ликовима дао жар и специфичност карактера и глумац има за шта да се ухвати, те је веома захвално играње његових комада - рекла је Десница.

ГЛАС: Ово је, ако се не варамо, копродукција Академије умјетности из Бањалуке и познате Руске академије умјетности из Москве, (чувени ГИТИС). Какво искуство и знање млади глумци добијају овим међународним умјетничким умрежавањем?

ДЕСНИЦА: Огромно, прилика да радимо са страним колегама отвара нам врата ка њиховом приступу раду и даје прилику да учимо једни од других. Сигурна сам да ћемо ово искуство моје колеге и ја користити у свим следећим процесима и каријери.

ГЛАС: Да ли је било неких отежавајућих околности приликом рађања Ваше улоге у представи "Два витеза из Вероне", односно у градњи лика да ли је било недоумица и иначе како Вам изгледа бити дио процеса са једним од најбољих младих редитеља из Москве? 

ДЕСНИЦА: Недоумица је било, поготово зато што је доста штриховано из оригиналног дела и промењен је крај да бисмо нагласили одређену поруку дела, чиме смо изгубили неке сцене које могу бити битне за неке ликове. Али када узмемо у обзир језичку баријеру и сналажење између три језика приликом рада и релативно мало времена за припрему представе мислим да смо се добро снашли, а највише заслуге припадају нашем редитељу који је имао јасну визију шта жели тако да и када би наишли на неки проблем увек је био спреман и долазио са новим решењима. 

ГЛАС: Ви сте при крају студија глуме, и што би се рекло одрадили сте најбитније године које су неопходне за глумца, а то су  прве три године које су можда и најтеже за време школовања. Сада када бисте правили неку Вашу глумачку ретроспективу током тих година на Академији, када је било најтеже глумици Тари Десница и због чега? 

ДЕСНИЦА: Па ако бих морала да кажем када је било најтеже то би вероватно била ова година. Имали смо период где смо из месеца у месец ишли из једног пројекта у други који су до сада, сами по себи, били најзахтевнији. Али не бих окарактерисала то као тешко, никог од нас нису терали да упишемо глуму, чак је пре случај да те људи одговарају од тога. Волимо оно што радимо и сматрам то привилегијом и захвална сам на прилици да се бавим овим послом.

ГЛАС: Можете ли да нам опишете неки догађај из Вашег живота који је био пресудан за вокацију  за коју сте се опредијелили. Да ли је то била нека представа, филм или пак нешто друго што је утицало да кренете широких руку у глумачка поља? 

ДЕСНИЦА: Жеља и потреба за наступом је увек постојала, али сам првобитно на сцену изашла кроз певање уз хор и солистичке наступе у основној школи. Прилика за глуму се указала у 2. разреду средње школе на глумачкој секцији и тада се кроз њу и школице глуме у које сам ишла цео 3. и 4. разред, сваки викенд у Београд, полако губио онај тинејџерски "блам" који се створи код сваког детета и доказала сам себи да сам сигурна да је то једини пут за мене. Живела сам за те викенде проведене на часовима и схватила да је то једино што ме испуњава и чини срећном. Иако сам млада, живот ми је показао колико је кратак и помисао да већи део њега проведем радећи нешто што не волим и не чини ме срећном, није долазило у обзир.

ГЛАС: Познато је да Ваш глумачки ментор Јелена Трепетова Костић велики акценат ставља на "Систем" Станиславског, човјека који је отјелотворио процес умјетничке самоанализе и рефлексије.  Мимо Станиславског код Ваше професорке често се помиње име Михаила Чехова, човјека чији је систем помогао великом Јулу Бринеру и још  десетинама холивудских имена из златног доба. Када бисте бирали, и да ли се уопште може бирати, који систем преферирате као умјетница? 

ДЕСНИЦА: Уз нашу професорку поред мноштва других ствари, научила сам да је сваки пројекат и лик прича за себе. Мислим да не постоји један прави начин или шема приликом грађења лика и да је набитније да добро познајемо себе и како да испровоцирамо код себе оно што је потребно за тај лик. Постоји наравно нека основна припрема и чињеница да што више питања поставимо везано за наш лик биће нам јаснији, али генерално сам учена да фокус буде на истини, проживљавању и причању приче.

ГЛАС: Имате ли нешто ново у плану кад је ријеч о неким умјетничким плановима и жељама? 

ДЕСНИЦА: Поред рада на монодрами и дипломској представи које ми предстоје у четвртој години студирања, добила сам прилику да будем и део новог пројекта, у продукцији Покрета "Красива", који је у припреми. У питању је позоришни мјузикл "Жене (не) иду у рај" у режији Милана Богдановића. Све што за сада могу да вам кажем је да је на јесен планирана премијера, а текст потписују Милан Гајић и Марио Ћулум.

ЧЕХОВ
ГЛАС: Када Вам неко помене "Једночинке" А. П. Чехова, на што прво помислите ? 
ДЕСНИЦА: На свој први испит из глуме и прву заједничку представу своје класе. Волимо да је играмо и кроз године растемо уз њу. Две године од премијере и даље пуни сале где год смо је играли и надамо се да ће то још трајати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.