Тања Бошковић, дива српског глумишта: Чкаља и Ђуза бринули за моју генерацију
Бањалука - Дубоко се клањам младим генерацијама глумаца и тражим опроштај за то што нисам "утукла" оне лоше ђаке који данас гурају у исте серије, ријалити програме и рекламе. Што се нисам суровије обрачунавала са онима који воде оно што се сад без икаквог разлога назива културном политиком. То нити је културна нити је политика.
Ријечи су ово глумице Тање Бошковић, која је креацијама на позоришним сценама, у филмовима и серијама обиљежила златно доба српске и југословенске кинематографије.
- Градећи глумачку каријеру поред себе сам имала Миру Траиловић, Муција Драшкића, Бојана Ступицу, Златана Дорића и многе друге људе редитеље, глумце. Захваљујем Ђузи Стојиљковићу, Чкаљи, Мији Алексићу, Паји Вуисићу, Пепију Лаковићу, Мири Ступици, Мири Бањац, са којима са играла. Они су бринули о мојој генерацији. Данас мало ко о мало коме брине у глумачком свету - прича славна глумица.
Не брине, каже, о обиљежавању умјетничких јубилеја, али има публику која о томе води рачуна.
- Недавно ми је један обожавалац пришао уз речи да се тај дан навршава 20 година откако играм у представи "Сузе су ОК" и 25 година откако играм "Љубавно писмо" у "Атељеу 212". Онда сам мало стала и помислила: Боже, да ли има још глумаца са тако дуговечним представама? То је веома ретко. Често се дешавало да представу скину после пет година играња, као што је било са комадом "Грета Гарбо" у којем сам играла - испричала је Бошковићева.
Послије представа ову глумицу испред позоришне сале чека вјерна публика, у што смо се и сами увјерили, када је у Бањалуци била на једном од гостовања.
- То што ме публика чека после представа је љупко, љубазно и то је сама љубав. И то нема везе са тим ко је звезда. Људи осете када их глумац воли са сцене. А Бањалуку посебно волим. Постоје ти градови са прелепим женама, а Бањалука је један од њих. Радујем се сваком доласку у Републику Српску, свиђа ми се што овде могу да загрлим људе и да ми то не замере - каже Бошковићева, признајући да је у зрелим годинама научила да ужива у тишини, без великих ријечи.
- Сву своју енергију црпим из вере у Бога. Имала сам времена да све своје ране залечим, да се поправим, да будем боља од себе. Једини мој циљ је да што ближе будем доброти и лепоти сваке врсте. Вера даје човеку прави пут. Научила сам да тихујем, што у младости не може. То је предност зрелих година. Сад тек разумем шта значи мудрост ћутања - истиче Бошковићева.
Заборавили смо на саосјећање
- Одрастала сам и глумачки и приватно у другачијем времену. Данашња деца препуштена су сама себи. Генерације су одрасле, а нисам сигурна да знају уопште шта је саосећање и дубоко разумевање другога. То их нисмо научили. Некада је било нормално да уместо комшинице оперете степенице. Е то више не постоји или је веома ретко. Кад такве људе сретнем дивим им се - каже Тања Бошковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
