Танасије Узуновић: Глумац без Чехова није глумац

Глумца Танасија Узуновића дуго није било на телевизијским екранима. У позоришту је остваривао успјешне роле, али је однедавно поново у центру пажње и интересовања јавности.

Иако на филмској и позоришној сцени траје дуго, улогама у ТВ серијама "Горки плодови" и "Мој рођак са села" бард српског глумишта Танасије Узуновић досегао је популарност као никада раније.

Посебне симпатије стекао код публике глумећи традиционалног шумадијског сељака Рајка Малешевића, који му је толико "легао" да је изгледало као да игра самог себе.

У богатој каријери играо је у филмовима "Кораци кроз маглу", "Девојачки мост", "Лагер Ниш", "Сабирни центар", "Чудесан сан Џиге Вертова" и "Проклета је Aмерика".

У позоришту је играо Шекспира, Достојевског, домаће писце, све осим Ричарда Трећег и кнеза Мишкина. Нема ниједне важније ТВ серије у којој није имао запажену улогу: "Трагом Карађорђа", "Колубарска битка", "Aлекса Шантић", "Балкан експрес", "Бој на Косову", "Роман о Лондону", "Вук Караџић".

Поводом Светог Саве гостовао је у граду на Требишњици и имао запажен наступ на Светосавској академији, гдје је још једном потврдио снагу и увјерљивост своје умјетничке ријечи.

- Свети Сава је личност коју ми нисмо достигли ни дан-данас. Као народ чини ми се да нисмо ништа научили од Светог Саве. Нисмо следили његове мисли као духовника, ни дела као световног човека и нашег родоначелника. Он је и оцу рекао: "Мани се оружја, дај да градимо цркве, тиме ћемо оставити боље богатство нашем народу." Да смо се сетили подвижништва Стефана Немање, кога су вукли на коленима до Софије, другачије бисмо се понашали у нашој савременој историји. Покушавам да у својим монолозима из живота Светог Саве пренесем његову мисао која је била велика, можда и буде боље.

* ГЛAС: Може ли се између судбине Срба и судбине Узуновића ставити знак једнакости?

УЗУНОВИЋ: Ми Узуновићи смо делили судбину српског народа. Моји преци су имали виши циљ и зато је Србија и била то што је била. Демократија може да буде и хохштаплерај, али свакако има своје добре особине. Кад су мојој породици узели имање и земљу, отац је рекао: "Хајде што су је узели, али што је упропастише." Комунистичка власт која је била никада није могла да ми одговори на питање: "Зашто сте ми тукли оца, што је био по затворима...?"

* ГЛAС: Послије дугогодишње паузе, чини се да су Вам се за кратко вријеме заредале улоге у још неким ТВ серијама?

УЗУНОВИЋ: Осим са Марком Маринковићем у серији "Мој рођак са села", радио сам и са Марком Новаковићем у ТВ драми "Поглед с прозора", а наставио сам и дугогодишњу сарадњу са Синишом Ковачевићем, прво у позоришном комаду "Горки плодови", а потом и у истоименој серији.

* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о глумачкој сцени и приликама у Србији?

УЗУНОВИЋ: Некада су глумачки, али пре свега позоришни критеријуми били јачи, неупоредиво јачи. Наши критеријуми су померени због разних околности и самим тим ниво публике је окренут у погрешну страну. Друго, асфалт и улица су ушли у наша позоришта. У Београду се тренутно не игра ниједан Шекспир. Ми на Aкадемији, кад смо студирали код Мате Милошевића, радили смо класику, Шекспира, Молијера... Данас се на то не обраћа пажња. A мислим да глумац без Шекспира, Молијера, Чехова, Достојевског није глумац.

Рођак са села

* ГЛAС: Јесте ли изненађени успјехом серије "Мој рођак са села", у којој тумачите једну од главних улога?

УЗУНОВИЋ: Јесам, да знате. Мене на телевизији поприлично дуго није било. Разлози нису у мени. Верујте. Лично, никада нисам јурио за улогама, а у међувремену је било пројеката у којима, искрен да будем, не бих ни волео да сам учествовао. Нова времена довела су и нове људе! На сву срећу, дошла су нека нова времена и неки нови људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.