Тајне сликарства у камену

Фреске у манастирима и црквама у Херцеговини вијековима одолијевају времену и као нијеми свједоци чувају тајне старих зидина. За неке од њих може се рећи да су поново оживјеле, јер су са зидина порушених цркава брижљиво враћане, онакве какве су раније биле.

Добрићево, Завала, Aранђелово, црква Светог Николе у Тријебњу и Климентица поред Требиња, имају прелијепе фреске, које су стварали стари мајстори сликарства.

Манастир Добрићево, посвећен Ваведењу Богородице, налазио се на Требишњици код Требиња, до 1965. године, када је због изградње хидроцентрале пресељен у село Орах, код Билеће.

- Народно предање каже да су први хришћански цар Константин и његова мајка Јелена овдје починули враћајући се из Рима, да су видјели да је мјесто "добро", па ту подигли манастир и назвали га Добрићево. Друго казивање везује постанак Добрићева за владаре из лозе Немањића. Постоје два манастирска печата, од којих један носи годину 1232. а други 1283 - испричала је конзерватор-рестауратор из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС Милица Котур.

Она додаје да је манастирска црква у Добрићеву осликана 1592. или 1619. године, али су приликом пресељења испод овог слоја сликарства, које је израдио Георгије Митрофановић, пронађени дијелови старијег живописа, из раног 16. вијека. Тако се може утврдити прилично поуздана хронологија према којој је црква постојала овдје још у 14. вијеку. Та грађевина је најкасније почетком 15. вијека обновљена, а у раном 16. вијеку украшена фрескама.

- Очито да је старији живопис страдао, те је крајем 16. или, вјероватније, почетком 17. вијека било потребно поново осликати цркву, за шта је ангажован велики српски сликар 17. вијека Георгије Митрофановић, који је у то вријеме, 1619. године, фрескама украсио зидове цркве у Завали. Каснија историја Добрићева позната је из легенди, али и из неколико историјских извора - истакла је Милица Котур.  

Према њеним ријечима, фреске Георгија Митрофановића у Добрићеву сачуване су у великој мјери и представљају једну од најљепших цјелина српског живописа из 17. вијека.

- Ово сликарство има изузетну ликовну, стилску и иконографску вриједност. Светогорски монах Георгије Митрофановић је најзначајнији српски сликар раног 17. вијека, чији рад, широм српског простора, од Хиландара, преко Пећке патријаршије, Мораче, херцеговачких цркава у Завали и Добрићеву, па све до манастира Крупе у сјевернодалматинском залеђу, представља изузетан опус у поствизантијској умјетности Балкана уопште - каже Милица Котур.

И манастир Завала има фреске изузетне вриједности.

- У Херцеговини, на рубу Поповог поља, подно невисоког, стрмог и каменитог Острога, подвучен и усјечен под стијену, веома вјешто је смјештен манастир Завала. Склад манастирског комплекса и природног окружења, чине овај склоп јединственим у нашој историјској, културној и природној баштини - прича Милица Котур.  

Она подсјећа да се тачно вријеме настанка манастира Завала, са црквом посвећеном Ваведењу пресвете Богородице, не зна и да се оквирно датује у 15. вијек. Најстарији познати историјски запис о манастиру је из 1514. године.

- Хиландарски монах Георгије Митрофановић осликао је зидна платна манастира Завала. За годину осликавања храма узима се 1619. на основу неколико фреско натписа у самом храму, од којих се један налази над улазом у јужну пјевницу. Зидно сликарство рађено је у "фресцо" техници, а поједине завршне партије, нарочито на инкарнатима, рађене су "ал сеццо" техником - испричала је Милица Котур и додала да је у манастиру Завала до данашњих дана сачувано око 205 квадратних метара зидног сликарства изузетних вриједности.

На гробљу села Aранђелова, код Ластве, источно од Требиња, налази се црква посвећена Светом арханђелу Михаилу. Мада о времену њене градње нема прецизних података, претпоставља се да је саграђена крајем 16. или почетком 17. вијека.

- У унутрашњости цркве очувано је зидно сликарство из првих деценија 17. вијека. Претпоставља се да је живопис у Aранђелову израдио аутор фресака у цркви Aрханђела Михаила у Петровићима, селу на путу између Билеће и Никшића, те да су, према томе, фреске у Aранђелову настале непосредно послије 1604. године, датума израде живописа Петровићима - каже Милица Котур.  

Као занимљивост се наводи да поједини облици натписа уз насликане ликове и композиције показују да је неки од чланова сликарске групе која је живописала Aранђелово могао бити Грк.

- Постоји мишљење да је живопис Aранђелова сродан оном у цркви манастира Режевића код Петровца на Мору. Посљедњим археолошким ископавањима, која су пратила рестаураторске радове у овој цркви, откривени су слојеви који свједоче о постојању старијег култног мјеста испод храма у Aранђелову - подсјетила је Милица Котур.

Живопис цркве посвећене Светом Клименту, познатије као Климентица, у Мостаћима код Требиња, потиче из 1623. године.

- Постоји претпоставка да је црква знатно старија и да је грађена као гробни храм неке средњовјековне властелинске породице. Осим године у којој је Климентица живописана, натпис изнад улаза садржи и податке о ктитору и сликару. Фреске су настале по жељи Радоја Михаљевића, а насликао их је зограф Василије. Овај позни српски сликар се приликом израде фресака у цркви Светог Климента у Мостаћима ослањао на различите узоре - прича Милица Котур.

У иконографском смислу, наставља наш саговорник, зограф Василије се угледао на сликарство Георгија Митрофановића у Завали, али су његове сликарске способности биле знатно мање. У техничком и стилском погледу он се ослањао на предлошке из Празничног минеја, који је 1538. године штампао у Венецији Божидар Вуковић.

- Изразити графицизам и јаки контрасти између свијетлог и тамног, у сликарском поступку зографа Василија посљедице су угледања на штампане предлошке, што се најочитије види, на примјер, на композицији Рођења Христовог - објаснила је Милица Котур.

Црква у Тријебњу

Црква Светог Николе у Тријебњу, удаљена 15 километара од Стоца, подигнута је 1534. године као задужбина војводе Радоја Храбрена, једног од чланова породице Милорадовић - Храбрена. Проглашена је националним спомеником БиХ. Црква Св. Николе је уништена минирањем 1996. године.  

- Тријебањске фреске настале су по наруџби војводе Радоја Храбрена. Радио их је непознати живописац. Већина ликова које је сликар насликао у тријебањској цркви одисала је умјетношћу високог стила, коју су ријетки сликари са краја 16. вијека још његовали - рекла је Милица Котур и додала ће током ове и сљедеће године радити на сложеним пословима враћања сачуваних и рестаурираних фресака на њихову првобитну позицију на зидовима у цркви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.