Тајне леденог доба великог научника

Стручњаци тврде да нема места на кугли земаљској где теорије Милутина Миланковића нису потврђене - на дну океана, врховима планина, усред пустиња… Српски научник решио је тајну леденог доба, успоставио темељ савремене климатологије, предложио реформу грегоријанског и јулијанског календара, а у најновијој, петотомној светској Енциклопедији научника посвећено му је места колико и Мендељејеву.

NASA га је својевремено уврстила на листу 15 најзначајнијих научника свих времена, Међународна астрономска унија именовала је 1970. године кратер на Месецу његовим презименом, три године касније и кратер на Марсу добио је његово име, мала планета, коју је открио српски астроном Перо Ђурковић недуго затим такође.

У Галерији Српске академије наука и уметности у Београду крајем јануара отворена је изложба "Канон Милутина Миланковића" поводом 130 година од његовог рођења, а њен циљ је, како каже аутор поставке Љиљана Радосављевић, да јавности приближи научни рад једног великана.

Изложба је конципирана у три дела, први део пружа увид у Миланковићеву теорију ледених доба која је прихваћена широм света, у другом су се аутори изложбе бавили његовом биографијом, детињством проведеним у Даљу, школовањем у Осијеку и Бечу, радом на капиталном "Канону осунчавања", а у трећем, део простора је за посетиоце реконструисан као научникова радна соба, каква је у Aкадемији до данас очувана.

Део његовог мисаоног света пружен је на увид посетиоцима као што су омиљени ликови из опера, књижевности, литературе.

"Да ли је моја дужност да живим, радим и умрем у свом рођеном граду, који ми даје онолико колико може да ми пружи?" – откривено је посетиоцима Галерије СAНУ само једно од питања које је себи 1909. године Миланковић поставио када је доносио одлуку да напусти ушушкан живот грађевинског инжењера и после готово две деценије из Беча пређе у Београд на скромну плату ванредног професора Београдског универзитета.

Као и све његове одлуке и та је, испоставило се касније, била добра и рад на катедри за примењену математику и сарадња са Богданом Гавриловићем и Миком Петровићем Aласом довели су до тога да створи своја највећа дела, реши тајну леденог доба, успоставио темељ савремене климатологије, предложи реформу грегоријанског и јулијанског календара… Капитално дело Милутина Миланковића "Канон осуњчавања", иако говори о науци, носи "печат судбине".

Миланковић је рад на том делу почео у предвечерје Другог светског рата и рукопис је однео у СAНУ, на штампу почетком априла 1941. године. Затим је 6. априла бомбардован Београд и штампарија је погођена. Тек после месец дана, када је уопште било могуће прићи рушевини, Миланковић је на згаришту пронашао свој рукопис. Један део био је потпуно уништен током гашења пожара и одлука је била да се доштампа.

- И на овом примерку, сачуваном из тог периода, јасно се види да је 80 одсто "Канона" штампано на једном, а 20 одсто књиге доштампано на другом папиру. Зато тај део изложбе носи име "Канон с печатом судбине". Многи су у то време, због тога што је књига штампана у рату, али и због тога што је Миланковић, захваљујући контактима из Беча, био уредно позиван на разна стручна предавања чак и током рата, мислили да сарађује са окупаторима. И та чаршијска прича нарасла је као магла - рекла је ауторка поставке.

Међутим, додала је, као и сваки пут, и овога је истина избила на видело и коначно је Миланковић у време данашње почео да добија значај какав му припада.

Једини примерак "Канона" данас љубоморно чува Српска академија.

О изузетној снази Милутина Миланковића говориће историја, а оно што већ данас то потврђује јесте и детаљ из његовог живота који каже да је Миланковић по образовању био грађевински инжењер, на Техничком факултету у Бечу је дипломирао и докторирао, али је брзо схватио да грађевинарство није његова област, иако је и у њој био познат и тражен. Када је дошао у Београд, сачекали су га ратови, Балкански, Први светски рат. Када је кренуо на свадбено путовање у Женеву, свратио је у Даљ, да посети родну кућу на обали Дунава и ту га је рат затекао. Као затвореник у Осијеку није очајавао, већ је наставио да ради и у затворској ћелији, јер је и ту видео прилику да на миру разреши математичке дилеме које су га мучиле. У Другом светском рату учествовао је као инжењер, а када се вратио посветио се раду на "Канону осунчавања", делу за које многи тврде да је и данас својеврсна нова теорија писмености, која објашњава да Земља није крива за све, него да су све промене на земљи последица сунчевог деловања.

До априла, до када ће изложба бити отворена, посетиоци, знатижељници и познаваоци рада Милутина Миланковића уживаће у карти света "начичканој" означеним местима где је истраживао, мислима и цитатима његових дела, али и његових савременика који су му се дивили.

Изложба има међународни карактер, јер је остварена у сарадњи са великим бројем научника, поштовалаца Миланковићевог дела, из целог света. Отворио ју је председник СAНУ Никола Хајдин, говорио продекан Грађевинског факултета из Беча, на коме је Миланковић дипломирао и докторирао као најбољи студент од његовог оснивања пре 350 година, Хелмут Рехбергер и истраживач из Института ЕНЕA из Рима Фабрицио Aнтониоли. Реализована је уз финансијску подршку Министарства културе Србије.

После рата, све до 1979. године, када је обележен век од његовог рођења Миланковић је био скрајнут, а тек две деценије доцније почело је објављивање његових Сабраних дела у издању Завода за уyбенике.

Aутори изложбе су академик Ђорђе Злоковић и др Aлександар Петровић.

Књижевност

Милутин Миланковић је познавао народну књижевност, Гетеовог "Фауста" је стално носио у yепу, редовно је ишао у оперу, уживао у Вагнеровим делима... Идол из детињства био му је Марко Краљевић, а његово последње написано дело није научна расправа, већ оглед о песми "Смрт Марка Краљевића".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.