Tajne ledenog doba velikog naučnika

Stručnjaci tvrde da nema mesta na kugli zemaljskoj gde teorije Milutina Milankovića nisu potvrđene - na dnu okeana, vrhovima planina, usred pustinja… Srpski naučnik rešio je tajnu ledenog doba, uspostavio temelj savremene klimatologije, predložio reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, a u najnovijoj, petotomnoj svetskoj Enciklopediji naučnika posvećeno mu je mesta koliko i Mendeljejevu.

NASA ga je svojevremeno uvrstila na listu 15 najznačajnijih naučnika svih vremena, Međunarodna astronomska unija imenovala je 1970. godine krater na Mesecu njegovim prezimenom, tri godine kasnije i krater na Marsu dobio je njegovo ime, mala planeta, koju je otkrio srpski astronom Pero Đurković nedugo zatim takođe.

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu krajem januara otvorena je izložba "Kanon Milutina Milankovića" povodom 130 godina od njegovog rođenja, a njen cilj je, kako kaže autor postavke Ljiljana Radosavljević, da javnosti približi naučni rad jednog velikana.

Izložba je koncipirana u tri dela, prvi deo pruža uvid u Milankovićevu teoriju ledenih doba koja je prihvaćena širom sveta, u drugom su se autori izložbe bavili njegovom biografijom, detinjstvom provedenim u Dalju, školovanjem u Osijeku i Beču, radom na kapitalnom "Kanonu osunčavanja", a u trećem, deo prostora je za posetioce rekonstruisan kao naučnikova radna soba, kakva je u Akademiji do danas očuvana.

Deo njegovog misaonog sveta pružen je na uvid posetiocima kao što su omiljeni likovi iz opera, književnosti, literature.

"Da li je moja dužnost da živim, radim i umrem u svom rođenom gradu, koji mi daje onoliko koliko može da mi pruži?" – otkriveno je posetiocima Galerije SANU samo jedno od pitanja koje je sebi 1909. godine Milanković postavio kada je donosio odluku da napusti ušuškan život građevinskog inženjera i posle gotovo dve decenije iz Beča pređe u Beograd na skromnu platu vanrednog profesora Beogradskog univerziteta.

Kao i sve njegove odluke i ta je, ispostavilo se kasnije, bila dobra i rad na katedri za primenjenu matematiku i saradnja sa Bogdanom Gavrilovićem i Mikom Petrovićem Alasom doveli su do toga da stvori svoja najveća dela, reši tajnu ledenog doba, uspostavio temelj savremene klimatologije, predloži reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara… Kapitalno delo Milutina Milankovića "Kanon osunjčavanja", iako govori o nauci, nosi "pečat sudbine".

Milanković je rad na tom delu počeo u predvečerje Drugog svetskog rata i rukopis je odneo u SANU, na štampu početkom aprila 1941. godine. Zatim je 6. aprila bombardovan Beograd i štamparija je pogođena. Tek posle mesec dana, kada je uopšte bilo moguće prići ruševini, Milanković je na zgarištu pronašao svoj rukopis. Jedan deo bio je potpuno uništen tokom gašenja požara i odluka je bila da se doštampa.

- I na ovom primerku, sačuvanom iz tog perioda, jasno se vidi da je 80 odsto "Kanona" štampano na jednom, a 20 odsto knjige doštampano na drugom papiru. Zato taj deo izložbe nosi ime "Kanon s pečatom sudbine". Mnogi su u to vreme, zbog toga što je knjiga štampana u ratu, ali i zbog toga što je Milanković, zahvaljujući kontaktima iz Beča, bio uredno pozivan na razna stručna predavanja čak i tokom rata, mislili da sarađuje sa okupatorima. I ta čaršijska priča narasla je kao magla - rekla je autorka postavke.

Međutim, dodala je, kao i svaki put, i ovoga je istina izbila na videlo i konačno je Milanković u vreme današnje počeo da dobija značaj kakav mu pripada.

Jedini primerak "Kanona" danas ljubomorno čuva Srpska akademija.

O izuzetnoj snazi Milutina Milankovića govoriće istorija, a ono što već danas to potvrđuje jeste i detalj iz njegovog života koji kaže da je Milanković po obrazovanju bio građevinski inženjer, na Tehničkom fakultetu u Beču je diplomirao i doktorirao, ali je brzo shvatio da građevinarstvo nije njegova oblast, iako je i u njoj bio poznat i tražen. Kada je došao u Beograd, sačekali su ga ratovi, Balkanski, Prvi svetski rat. Kada je krenuo na svadbeno putovanje u Ženevu, svratio je u Dalj, da poseti rodnu kuću na obali Dunava i tu ga je rat zatekao. Kao zatvorenik u Osijeku nije očajavao, već je nastavio da radi i u zatvorskoj ćeliji, jer je i tu video priliku da na miru razreši matematičke dileme koje su ga mučile. U Drugom svetskom ratu učestvovao je kao inženjer, a kada se vratio posvetio se radu na "Kanonu osunčavanja", delu za koje mnogi tvrde da je i danas svojevrsna nova teorija pismenosti, koja objašnjava da Zemlja nije kriva za sve, nego da su sve promene na zemlji posledica sunčevog delovanja.

Do aprila, do kada će izložba biti otvorena, posetioci, znatiželjnici i poznavaoci rada Milutina Milankovića uživaće u karti sveta "načičkanoj" označenim mestima gde je istraživao, mislima i citatima njegovih dela, ali i njegovih savremenika koji su mu se divili.

Izložba ima međunarodni karakter, jer je ostvarena u saradnji sa velikim brojem naučnika, poštovalaca Milankovićevog dela, iz celog sveta. Otvorio ju je predsednik SANU Nikola Hajdin, govorio prodekan Građevinskog fakulteta iz Beča, na kome je Milanković diplomirao i doktorirao kao najbolji student od njegovog osnivanja pre 350 godina, Helmut Rehberger i istraživač iz Instituta ENEA iz Rima Fabricio Antonioli. Realizovana je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije.

Posle rata, sve do 1979. godine, kada je obeležen vek od njegovog rođenja Milanković je bio skrajnut, a tek dve decenije docnije počelo je objavljivanje njegovih Sabranih dela u izdanju Zavoda za uybenike.

Autori izložbe su akademik Đorđe Zloković i dr Aleksandar Petrović.

Književnost

Milutin Milanković je poznavao narodnu književnost, Geteovog "Fausta" je stalno nosio u yepu, redovno je išao u operu, uživao u Vagnerovim delima... Idol iz detinjstva bio mu je Marko Kraljević, a njegovo poslednje napisano delo nije naučna rasprava, već ogled o pesmi "Smrt Marka Kraljevića".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.