Својатање домаћих писаца

БAЊA ЛУКA - Едиција Српска књижевност у БиХ, у 100 књига, насушна је потреба стваралаца, али и укупне овдашње културне сцене.

 Историчари и теоретичари књижевности, писци, који размишљају о положају корпуса српске књижевности у БиХ, као и библиотекари, осјећају одговорност и потребу да књижевност српских стваралаца са ових простора угледа свјетло дана.

- Постоји едиција "Хрватска књижевност у БиХ".  Недавно су чак уврстили и промовисали четири књиге Иве Aндрића у тој едицији, међу којима је и "На Дрини ћуприја", која је неоспорно књига српске књижевности - каже директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, Ранко Рисојевић, подсјећајући да се Aндрић декларисао као српски писац.  

Истовремено, Бошњаци раде на едицији  Бошњачка књижевност у 100 књига, чиме настоје да утемеље своју књижевност, иако у библиографском смислу то нигдје не истичу. Наиме, бошњачка књижевност се утапа у "босанску" књижевност, или књижевност Босне и Херцеговине.

Крајњи је тренутак, наглашава Рисојевић, да се на плану српских књижевних и  интелектуалних намјера одредимо, да кажемо треба ли нам или не треба едиција Српска књижевност у БиХ. Тиме ће, како каже, бити олакшан и рад на Енциклопедији Републике Српске.

- Проблем је што немамо неке темељне књиге, које је, можда, требало урадити прије рада на самој Енциклопедији, на примјер за подручје ликовности, музике, а као што видимо немамо ни обрађено подручје књижевности, које обухвата аспекте издаваштва, периодике и свих књижевних публикација - подвлачи Рисојевић.  

Истовремено, додао је, имамо изузетно значајне књижевне историчаре, који су дали печат и у прошлом времену, као што су  Никола и Светозар Кољевић, академик Бранко Милановић, професор Станиша Тутњевић, Радован Вучковић...

- Постоје мишљења да би то значило кидање укупности српске књижевности, што је апсолутно погрешно. Српска књижевност је књижевност свих српских писаца, ма гдје били. Имали смо српске писце у Румунији, или у Мађарској, на примјер, а имамо их и данас, као што имамо и српске писце у Македонији, Црној Гори, Хрватској, па тако и у БиХ - каже директор НУБ Републике Српске.

То је, објашњава, територијално одређење, које није суштински научно и књижевно, али је битно из много разлога. Прије свега, народ који живи на одређеном подручју жели да има своју културу, да посједује прошлост на коју ће се ослањати садашњост, а потом и будућност.

Министарство просвјете и културе Републике Српске, покретање едиције Српске књижевности у БиХ, сматра капиталним пројектом културе Републике Српске.

- Ријеч је о пројекту који би освијетлио дио српске националне баштине у БиХ. У овај пројекат ће свакако бити укључени истакнути књижевници, критичари, професори и историчари књижевности, који би свестрано осмотрили сам појам националне књижевности Срба у БиХ, а потом утврдили стратегију израде овако захтјевног пројекта - рекла је помоћник министра за културу, Ирена Солдат-Вујановић и додала да Министарство просвјете и културе свесрдно подржава овај пројекат.  

Округли сто   

- Планирали смо да организујемо округли сто, који би окупио десетак наших истакнутих књижевних стручњака, да чујемо њихова размишљања и ставове о овој едицији. Сходно закључцима, објавили бисмо публикацију са тог скупа, а потом бисмо од Министарства културе тражили да одреде иницијална средства за покретање ове значајне едиције - нагласио је Ранко Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.