Свједочанства бурне прошлости Требиња

Требиње - Поводом шест деценија постојања Музеја Херцеговине у суботу је у овој установи отворена стална изложбена поставка “Културно-историјски развој требињског краја од X до прве половине XX вијека”.

Директор Музеја Херцеговине Весељка Салатић подсјетила је овом приликом на све музејске раднике, који су, како је рекла, успјешно водили ову установу и својим знањем, радом, љубављу и ентузијазмом допринијели да се сачува културно-историјско благо овог краја.

Aутор поставке Зоран Мијановић, виши кустос у Музеју Херцеговине, казао је да се већ дуже времена осјећала потреба за оваквом поставком, јер требињски крај има богату и бурну прошлост.
- То је простор на којем су се смјењивале цивилизације, народи и државе, гдје су се сукобљавали разни културни и други утицаји - рекао је Мијановић.

Додао је да је у протеклом периоду Требиње, у културном смислу, имало водећу улогу на словенском југу и да су најстарији ћирилични натписи пронађени управо у овом региону, као и да је и најстарији књижевни род везан за Требиње.

Иначе, поставка је подијељена у пет одјељака, пореданих по периодима. То су: средњовјековна Травунија (Требињска област), средњовјековни споменици културе Травуније, буне и устанци херцеговачких Срба против Турака, Требиње-Херцеговина под аустроугарском власти од 1878. до 1918. и Требиње-Херцеговина у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1941. године.

Градоначелник Требиња Доброслав Ћук отварајући изложбу подсјетио је на значај Музеја Херцеговине као културне институције, која својим угледом и значајем предњачи и у РС и у БиХ, те да ће ова поставка имати директан утицај на пројектовање Требиња као града културе.

- Aутор поставке стајао је пред сложеним задатком како да десет вијекова у којима су се смјењивали и административне управе и разни културни модели сабије у један овакав простор, а да се обухвати све оно што је било пресудно и што нас је цивилизацијски означило и оно што нас је на овом простору учинило аутохтоним - истакао је Ћук.

На основу представљеног материјала и експоната може се закључити да су Херцеговци дуго на свом историјском путу, да уз много тешкоћа и жртава остварују своје историјске и егзистенцијалне циљеве, те да су на том путу често били на периферији једне, а истовремено на маргинама других цивилизација.

Историја

Музеј Херцеговине је основан 1952. године и у свом саставу, осим поменуте, има и више других сталних поставки, као што су Дучићева збирка, Етнографска и Aрхеолошка поставка, Меморијална изложба слика “Aтанасије Поповић”, Легат сликарке Милене Шотре, Легат књижевника и вајара Радована Ждрала, те Легат сликара Милорада Ћоровића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.