Свирам оно што осјећам

РИЈЕТКО је који музичар са простора бивше Југославије својом појавом изазвао толико пажње и контроверзних ставова публике и критичара као што је то виолиниста Феликс Лајко. Овај млади Мађар, рођен у Суботици прије 34 године, иза себе има импозантну музичку каријеру. Иако је био избачен из музичке школе, каже због изостанака са наставе, то га ни у ком случају није обесхрабрило, већ напротив, дало неки нови ентузијазам у његовом музичком сазријевању.

Без обзира на све легенде које круже о његовим спектакуларним наступима на позорницама од Мађарске и земаља бивше Југославије, па све до Токија, једно му се мора признати да је виртуозно свирање на виолини, по многима традиционалном мађарском инструменту, довео до савршенства.

Његов немирни дух, склон истраживању о крајњим доменима овог жичаног инструмента, довео га је до сарадње са музичарима из различитих музичких праваца и бранши. Његово музицирање, чак ни он сам не може жанровски да сврста у одређени правац, али је несумњиво да је један од аутентичних представника "нове музике". Пошто му је матерњи језик мађарски, новинарима није до сада открио сва своја размишљања и трагове које у музичком свијету слиједи, зато је увијек изнова непознаница шта ће се из једног оваквог разговора са новинарима од њега сазнати. У сваком случају, не нешто што је већ негдје рекао, јер му је такав и сваки наступ - чиста импровизација.

Веома је тешко најавити један Ваш наступ, јер се никад не зна шта ћете извести и којим ћете се композицијама представити. Како то објашњавате?

ЛAЈКО: То је тачно, јер ни сам никад не знам шта ћу извести. Понекад наступам са оркестром, понекад са неким од својих пријатеља, као што је то овога пута виолиниста Aнтал, а често и сам. Углавом свирамо импровизације. Постоји неколико темица које су нам нека основа, а све остало надограђујемо на лицу места. A зашто је то тако, то не би било једноставно објаснити. Често док свирам, свирам себе и оно што осећам, тако да то зависи од тренутног расположења, инспирације. Имамо неке шаблоне, постоје неке рутине, али трудимо се да то не користимо и да то не буде увек препознатљиво и већ виђено.

Једном сте изјавили да свирате да не бисте размишљали, колико има истине у томе и да ли је увијек тако?

ЛAЈКО: Није то баш потпуна истина, али има у томе нешто. Нећу пуно да размишљам о животу, него хоћу да тај део мог живота посветим музици, свирању, умећу свирања у ствари.

Наступали сте и са познатим трубачем Бобаном Марковићем. Какви су Ваши утисци након излета у ту врсту музике?

ЛAЈКО: Ја сам то хтео, мени се то свидело на први поглед. Имали смо више наступа и сарађујемо скоро десет година. Имаћемо турнеју од неколико концерата у Мађарској у септембру, значи сарађујемо. Aли не верујем много у ту музику, тај жанр етно-музике. Не верујем ни у своју музику, него у неке емоције које настају у тренутку, а то је већ поезија.

Да ли је једном музичару мађарске крви сувишно питање откуд љубав према виолини?

ЛAЈКО:Као и сваки дечак, у вријеме када сам од радозналости свачему тежио и желио да пробам, видео сам како неки људи на телевизији свирају тај инструмент, пожелио сам да пробам и заволео. Како у себи носим и руске, циганске крви, па иако примам утицаје разних средина и свакаквих звукова, који на једног музичара остављају своје трагове, до сада нисам свирао руску музику, што не значи да то нећу у будућности пробати.

Колико често наступате?

ЛAЈКО: Углавном наступам у Мађарској, тренутно се спремам на пут у Словачку, Пољску. Наступао сам и у Монте Карлу, Токију. Једноставно, наступи се нижу, да ни сам више не знам.

 Поред наступа у великим музичким центрима, често наступате и у хуманитарне сврхе. Ко одређује мјеста гдје ћете наступати, јер постоји и податак да сте наступали и у душевној болници у Пешти и Сенти.

ЛAЈКО: То сам ја измислио, али не из некакве хуманости. Сматрам да не треба свирати само за добро обучене људе који могу себи да приуште вечерње изласке, него треба свирати и људима који не могу да изађу на пример суботом увече.

Како иначе реагује публика, који наступ памтите?

ЛAЈКО: Свакако то нису наступи у великим градовима, ја волим провинцију.

Излет у филмску музику

Имали сте излета и у филмску музику, написали сте музику за неколико позоришних представа и филмова у Србији и Мађарској, између осталог, и музику за филм Љубише Самарџића и "Точкове". Какве утиске носите ?

ЛAЈКО: Мислио сам да се ту стварно ради о уметности, али сам се преварио. Рад на филму је у ствари једна огромна фабрика и то није мој фах.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.