Светлана Лома: Натписи у камену откривају прошлост

Да се у Скеланима налазило градско језгро муниципијума до сада се знало првенствено на основу епиграфских споменика (натписа), углавном камених почасних база за статуе римских царева и градских званичника који су тамо откривени. Захваљујући археолошким ископавањима које је у септембру отпочео Мирко Бабић, обриси римског града почињу се појављивати у свој својој монументалности и лепоти.

Ово је за "Глас Српске" рекла историчарка из Београда Светлана Лома, која је на Регионалној конференцији о археолошком локалитету Скелани, одржаној прошлог мјесеца у Бањој Луци, резимирала досадашња сазнања која о муниципијуму Малвезијата у Скеланима пружају епиграфски текстови.

* ГЛAС: Какво је поријекло имена муниципијума Малвезијата?

ЛОМA: Град је назван "муниципијум Малвезијата" по имену становника - Малвезијати, а њихово име је изведено од придева Малве(н)сис, који претпоставља постојање имена реке или места Малва или Малвус, које, међутим, није потврђено. И један део Дакије (данашња Олтенија у Румунији) Римљани су означавали истим придевом Дациа Малвенсис, а да ни тамо није посведочен основни облик топонима.

* ГЛAС: Да ли епиграфски споменици могу да пруже податке о животу обичних људи и о томе у ком степену је спроведена романизација?

ЛОМA: Разуме се. Већ сам обичај постављања надгробних или вотивних споменика са натписима на латинском језику сведочи о усвајању римских обичаја и латинског језика, чак и у оним слојевима провинцијског становништва које још није добило правни статус римских грађана. Међутим, само добростојећи слој је био у стању да поднесе трошкове подизања монументалних камених споменика, што опет не значи да у њему није било и робова, ослобођеника, као и обичног света, ако при том мислимо на становништво које није припадало ни муниципалној ни племенској аристократији. С друге стране, у неприступачним планинским пределима ван градских територија и територија племенских заједница које су Римљани организовали у систем провинцијске управе, живело је раштркано становништво, до кога ни римска власт нити икакав облик романизације нису допирали.

* ГЛAС: Шта се догодило са муниципијумима Малвезијата, Домавија и Сплонум у вријеме сеобе народа?

ЛОМA: Наша знања о поменутим градовима заснивају се искључиво на археолошким остацима и епиграфским изворима. Обичај постављања монументалних камених споменика са натписима јавног и приватног карактера био је један од главних феномена градског живота и показатељ просперитета. Општа криза која је захватила Царство у 3. веку, а једна од њених манифестација је и учесталост варварских упада, доводи до опадања градова и замирања епиграфске културе. 

* ГЛAС: Према искуствима са сличних налазишта, шта могу истраживачи да очекују да ће пронаћи у Скеланима, што се тиче епиграфских споменика?

ЛОМA: Aко би се спровела систематска археолошка ископавања у самом граду, и ако би се открила некропола, свакако би се том приликом, поред остатака грађевина, уметничких дела и других налаза, појавили и споменици са натписима. Они би могли садржавати податке који би расветлили многа питања везана за датум оснивања града, његове институције и статус, друштвену структуру, привредни и културни живот, а, можда, и за судбину насеља у доба Позног царства.

Муниципијуми

У већини западних провинција Римског царства, чије становништво у предримско доба није знало за градски начин живота, урбанизацију је спроводила римска држава руководећи се превасходно својим економским, политичким или војним интересима. Тај процес је подразумевао оснивање градова римског права - муниципијума на територији племенских заједница и постепено интегрисање њихових припадника у римско грађанство - истакла је Светлана Лома.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.