Светлана Бојковић: Уживам играјући се министарке са бањалучким глумцима и публиком

Велики број публике воли да гледа комедије, јер им је то просто лакше да примају. Играти Живку министарку и уопште Нушића је једна пријатна ствар и увек је то велики изазов за глумца. Тако је и за мене ова улога Живке била изузетно леп "залогај" глумачки, а посебно се радујем што сам ову улогу урадила управо у Бањалуци.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" легендарна српска глумица Светлана Цеца Бојковић, која се недавно представила бањалучкој публици у једној од најпосјећенијих представа већ годинама, "Госпођа министарка" Народног позоришта Републике Српске.

- Пре свега, уживам у овој представи због дивног ансамбла, као и бањалучке публике, а са друге стране нисам имала оптерећење београдске културне чаршије, која вас стално пореди с неким ко је до сада играо ту улогу. Тако да током проба, негде у малом мозгу, имате неко оптерећење због тога. Овако ја сам потпуно растерећена у овој средини од тога и баш сам се онако лепо играла, са задовољством - каже Бојковићева.

* ГЛAС: Насупрот Нушићу, тренутно играте у двије потпуно другачије представе. Ријеч је о представи "Није смрт бицикло да ти га украду" по тексту Биљане Србљановић и "Матица" Горана Петровића?

БОЈКОВИЋ: Јако ми се допао текст Србљановићеве, а нарочито ми се допала моја улога. То уопште није нека велика улога, али има неку своју причу и врло је дефинисана. То је једна жена мојих година која има одраслог сина и има породични проблем, јер син живи код ње. Она се бави политиком, посланик је у парламенту. A пошто Биљана пише фрагментарну драматургију, кроз те исјечке из њеног живота требало је саградити лик и мислим да сам то успела заједно са редитељем Слободаном Унковским, са којим сам такође први пут сарађивала. Унковског јако ценим и као особу и као редитеља и било ми је уживање радити са њим. Представа се игра у Југословенском драмском позоришту пред препуном салом сваки пут. "Матица" је комад који је Горан написао на основу једне своје приче, а с обзиром на то да није драмски писац, јако се лепо снашао у свему томе. Наравно уз помоћ редитеља и нас искусних глумаца.

* ГЛAС: Које су у ствари сличности између ова два комада, с обзиром на то да је ријеч о различитим темама?

БОЈКОВИЋ: Немају никакве међусобне сличности, али третирају садашњи тренутак нашег савременог друштва. Код Биљане се обрађује тема сукоба родитеља и деце, односно деце која више нису деца, већ је реч о четрдесотогодишњацима који овакав свет затичу у својим зрелим годинама. У "Матици" се врти прича о људима из бивше државе, као што је главни јунак, који су избачени као рибе на сувом да се снађу у овом транзиционом времену. Ни један ни други комад не говоре о политици, али говоре просто о томе колико у овом транзиционом периоду постоји неправде у односу на обичан мали свет и у односу на свакодневни живот.

* ГЛAС: Иза вас је завидна професионална каријера, просто је немогуће све набројати шта сте остварили. Имате ли можда неку неостварену жељу?

БОЈКОВИЋ: Стварно немам. Толико сам много радила, а и нисам жена која је претерано амбициозна. Мислим, ја јесам амбициозна када добијем улогу, амбициозна сам у односу на себе да је урадим што боље. Aли увек може боље. Зато и постоје те представе које играмо, па се надограђујемо. Улога никада није готова са премијером, она се после развија и налази свој живот о којем више и не размишљате. Она почиње сама да се из вас богати и помаља. Нисам амбициозна у смислу да тражим нове задатке и да имам немогуће захтеве. Ја сам остварена жена и сасвим сам задовољна својим животом и каријером.

* ГЛAС: Више се не бавите просвјетно-педагошким радом. Каква искуства носите из тог посла? Јесте ли били строг професор?

БОЈКОВИЋ: Милица Краљ и ја смо извели ту генерацију јако финих младих људи на Aкадемији лепих уметности. Међутим сада је проблем њиховог запошљавања и доста ме је депримирала та чињеница. На јако малом простору сада има доста школа за глуму, више него што их је било раније, а неизвесност је за те младе људе стално присутна. Тај рад ме је доста исцрпљивао, јер ко хоће озбиљно то да ради, мора да троши и енергију, а ја сам то радила и поред својих свакодневних обавеза. A да ли сам строга била, па и јесам и нисам. На крају кад се све сабере, била сам јако правична. Умела сам и да викнем, и те како, али никада са злоћом, него увек у њиховом интересу и они су то знали.

Свакодневица

* ГЛAС: У позоришту све чешће можемо да гледамо представе које нам причају о суровој свакодневици. Како то публика прима?

БОЈКОВИЋ: Позориште и треба да одржава и да реагује на стварност у којој живимо, оно и јесте одраз тога, као и свака уметност, а публика то препознаје. Тако да се наше свакодневне животне теме у театру могу поставити са трагичне стране, са трагикомичне или комичне. Можете да бирате жанрове. У сваком случају, публика ће препознати проблем који се тиче ње саме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.