Светислав Басара: Нисам очекивао НИН-ову награду

Не знам какав је књижевни амбијент у Републици Српској. Вероватно сумрачан као и у Србији. A писци из Републике Српске су познати у Србији. Бар они старије генерације. Шта млађи раде, сазнаћемо, ако буде вредно сазнавања.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" књижевник Светислав Басара, чији је роман "Мајн кампф" и ове године био у најужем избору за НИН-ову награду.

Контроверзни писац, који се својевремено обрушио и на Вука Караџића и Добрицу Ћосића, један од ријетких боема међу прозним писцима, каже да није изненађен што га је ове године заобишла угледна награда.

- Нисам изненађен одлуком жирија НИН-ове награде. Тишма је добар писац, а НИН се ретко додељује два пута - рекао је Басара.

* ГЛAС: Ваша литература је увијек у вези са стварношћу без обзира на то што је домаштана и често представља неку врсту надреалности импрегниране иронијом, сатиром, гротеском и сарказмом? Докле намјеравате тако да пишете? Можете ли да смирите своје списатељске справе и темперамент?

БAСAРA: Не пада ми на памет да ишта смирујем. Из простог разлога што књижевност настаје из немира, несугласица и недоумица. За мене лично би било боље да се смирим, како ви кажете, али тада бих био монах, мада последњих година ни многим монасима врлина смиреноумља није јача страна. Пишем, дакле, како пишем. A докад, то не знам. 

* ГЛAС: Ваш полемички дух је много везан за дневне ствари и појаве. Наглашено је Ваше присуство у штампаним медијима, прије свега, кроз колумне. Да ли Вам то одузима од литерарне концентрације и дара и како стижете да направите равнотежу са књижевним стварањем?

БAСAРA: Напротив! Свакодневно писање за новине је одлична вежба. Ту се мора штошта рећи на малом простору, а сажетост и економичност израза је суштина књижевности. Када се време добро организује, има времена за све. Па и за доколицу.

* ГЛAС: У српском језику постоји више од четири хиљаде турцизама. Чини се да их Ви највише користите у српској књижевности?

БAСAРA:  Користим их, пре свега, у колумнама и то углавном када говорим о особама и појавама за које је то примерено. Турцизме сам такође користио у роману "Почетак буне против дахија", што је разумљиво ако имамо у виду доба у које је смештена радња романа. То са турцизмима је интересантно. Провео сам четири године на Кипру и често ишао на северни, окупирани део насељен турским живљем. Људи које сам упознавао нису могли да верују да знам шта је терзи, касап, бут, џеп и томе слично. Ја, опет, нисам могао да верујем да је, рецимо, и реч игла турцизам.

* ГЛAС: Сваки писац је везан за матерњи језик прије свега. Да ли сте задовољни обимом превођења Ваше литературе на друге језике?

БAСAРA: Задовољан сам. Моје књиге су преведене на поприличан број других језика и углавном су свугде добиле добре критике. Наравно, као што то нисам ни у Србији, ни на страни нисам тиражан писац.

* ГЛAС: Приговорили сте Емиру Кустурици и његовом издавачу што дижу прашину око његовог прозног првенца, односно, приговорили сте славном режисеру што се уопште пача у књижевне ствари. Кустурица Вам је неколико пута духовито и у свом стилу одговорио, а недавно је коментарисао наш медијски културолошки и друштвени амбијент као "трагикомичан јер не разликује Карлеушу и Басару"? 

БAСAРA: Нисам Кустурици замерио што се пача у књижевност. Добронамерно сам му скренуо пажњу на неке ствари. Прво: да је прерано за мемоаре, Куста и ја смо, мислим, вршњаци, а још нисмо баш старкеље. Мемоари се пишу у моменту свођења животних рачуна, а сигуран сам да ће он направити још много тога и на филму и у животу. Друго - није ми било јасно шта светски познат режисер тражи у друштву мултирежимског пајаца и циркузанта Мање Вукотића. Треће, уверен сам да се Кустурица у Србији обрео на погрешној страни. Људи са којима се дружи једноставно му убијају креативност. Можда је у свему томе извесног удела имала завист београдске чаршије, а можда и дух сарајевске јалије. Све је то, међутим, небитно. Још се радо сећам Доли Бел.

* ГЛAС: Сада се са књигом Жарка Лаушевића догађа слично, из седмице у седмицу појављују се нова издања у тиражима од неколико десетина хиљада у низу. Шта мислите о том феномену?

БAСAРA: Већ сам рекао: то је путујући циркус Мање Вукотића. Нема то везе са тиражима. Ту се ради о највулгарнијој профанацији свега и свачега.

* ГЛAС: Без обзира на врхунска дјела из свијета умјетности, културе, науке и спорта, у свијету доминира војна сила. Онај ко посједује најразорније оружје ућуткује мање народе који имају велику културну баштину и генијалне духовне појединце. Присуствујемо новом империјалистичком концепту освајања свијета бомбардовањем са висине од 30 километара и убијањем такозваних диктатора на звјерски начин пред камерама? Како то коментаришете?

БAСAРA: Укратко. Свет се нашао тамо где је заслужио да се нађе. Јадиковати над таквим стањем ствари значи удаљити се од Христа. Ја, лично, светску пометњу и нарастање свих зала видим као неизбежни део процеса искупљења.

Превођење

* ГЛAС: У већини нових држава бивше Југославије, у истом језику, у ствари, нема потребе за узајамним превођењем. Или сматрате другачије? Како Ваше књиге пролазе, на примјер, у Загреби и Сарајеву?

БAСAРA: Још се читају и у Сарајеву и у Загребу. Пре две-три године, рецимо, био сам гост Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу на Данима српске културе. На књижевно вече је дошло двестотињак Хрвата и само неколико Срба. Ништа ми ту није било јасно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.