Svetislav Basara: Nisam očekivao NIN-ovu nagradu

Ne znam kakav je književni ambijent u Republici Srpskoj. Verovatno sumračan kao i u Srbiji. A pisci iz Republike Srpske su poznati u Srbiji. Bar oni starije generacije. Šta mlađi rade, saznaćemo, ako bude vredno saznavanja.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" književnik Svetislav Basara, čiji je roman "Majn kampf" i ove godine bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Kontroverzni pisac, koji se svojevremeno obrušio i na Vuka Karadžića i Dobricu Ćosića, jedan od rijetkih boema među proznim piscima, kaže da nije iznenađen što ga je ove godine zaobišla ugledna nagrada.

- Nisam iznenađen odlukom žirija NIN-ove nagrade. Tišma je dobar pisac, a NIN se retko dodeljuje dva puta - rekao je Basara.

* GLAS: Vaša literatura je uvijek u vezi sa stvarnošću bez obzira na to što je domaštana i često predstavlja neku vrstu nadrealnosti impregnirane ironijom, satirom, groteskom i sarkazmom? Dokle namjeravate tako da pišete? Možete li da smirite svoje spisateljske sprave i temperament?

BASARA: Ne pada mi na pamet da išta smirujem. Iz prostog razloga što književnost nastaje iz nemira, nesuglasica i nedoumica. Za mene lično bi bilo bolje da se smirim, kako vi kažete, ali tada bih bio monah, mada poslednjih godina ni mnogim monasima vrlina smirenoumlja nije jača strana. Pišem, dakle, kako pišem. A dokad, to ne znam. 

* GLAS: Vaš polemički duh je mnogo vezan za dnevne stvari i pojave. Naglašeno je Vaše prisustvo u štampanim medijima, prije svega, kroz kolumne. Da li Vam to oduzima od literarne koncentracije i dara i kako stižete da napravite ravnotežu sa književnim stvaranjem?

BASARA: Naprotiv! Svakodnevno pisanje za novine je odlična vežba. Tu se mora štošta reći na malom prostoru, a sažetost i ekonomičnost izraza je suština književnosti. Kada se vreme dobro organizuje, ima vremena za sve. Pa i za dokolicu.

* GLAS: U srpskom jeziku postoji više od četiri hiljade turcizama. Čini se da ih Vi najviše koristite u srpskoj književnosti?

BASARA:  Koristim ih, pre svega, u kolumnama i to uglavnom kada govorim o osobama i pojavama za koje je to primereno. Turcizme sam takođe koristio u romanu "Početak bune protiv dahija", što je razumljivo ako imamo u vidu doba u koje je smeštena radnja romana. To sa turcizmima je interesantno. Proveo sam četiri godine na Kipru i često išao na severni, okupirani deo naseljen turskim življem. Ljudi koje sam upoznavao nisu mogli da veruju da znam šta je terzi, kasap, but, džep i tome slično. Ja, opet, nisam mogao da verujem da je, recimo, i reč igla turcizam.

* GLAS: Svaki pisac je vezan za maternji jezik prije svega. Da li ste zadovoljni obimom prevođenja Vaše literature na druge jezike?

BASARA: Zadovoljan sam. Moje knjige su prevedene na popriličan broj drugih jezika i uglavnom su svugde dobile dobre kritike. Naravno, kao što to nisam ni u Srbiji, ni na strani nisam tiražan pisac.

* GLAS: Prigovorili ste Emiru Kusturici i njegovom izdavaču što dižu prašinu oko njegovog proznog prvenca, odnosno, prigovorili ste slavnom režiseru što se uopšte pača u književne stvari. Kusturica Vam je nekoliko puta duhovito i u svom stilu odgovorio, a nedavno je komentarisao naš medijski kulturološki i društveni ambijent kao "tragikomičan jer ne razlikuje Karleušu i Basaru"? 

BASARA: Nisam Kusturici zamerio što se pača u književnost. Dobronamerno sam mu skrenuo pažnju na neke stvari. Prvo: da je prerano za memoare, Kusta i ja smo, mislim, vršnjaci, a još nismo baš starkelje. Memoari se pišu u momentu svođenja životnih računa, a siguran sam da će on napraviti još mnogo toga i na filmu i u životu. Drugo - nije mi bilo jasno šta svetski poznat režiser traži u društvu multirežimskog pajaca i cirkuzanta Manje Vukotića. Treće, uveren sam da se Kusturica u Srbiji obreo na pogrešnoj strani. Ljudi sa kojima se druži jednostavno mu ubijaju kreativnost. Možda je u svemu tome izvesnog udela imala zavist beogradske čaršije, a možda i duh sarajevske jalije. Sve je to, međutim, nebitno. Još se rado sećam Doli Bel.

* GLAS: Sada se sa knjigom Žarka Lauševića događa slično, iz sedmice u sedmicu pojavljuju se nova izdanja u tiražima od nekoliko desetina hiljada u nizu. Šta mislite o tom fenomenu?

BASARA: Već sam rekao: to je putujući cirkus Manje Vukotića. Nema to veze sa tiražima. Tu se radi o najvulgarnijoj profanaciji svega i svačega.

* GLAS: Bez obzira na vrhunska djela iz svijeta umjetnosti, kulture, nauke i sporta, u svijetu dominira vojna sila. Onaj ko posjeduje najrazornije oružje ućutkuje manje narode koji imaju veliku kulturnu baštinu i genijalne duhovne pojedince. Prisustvujemo novom imperijalističkom konceptu osvajanja svijeta bombardovanjem sa visine od 30 kilometara i ubijanjem takozvanih diktatora na zvjerski način pred kamerama? Kako to komentarišete?

BASARA: Ukratko. Svet se našao tamo gde je zaslužio da se nađe. Jadikovati nad takvim stanjem stvari znači udaljiti se od Hrista. Ja, lično, svetsku pometnju i narastanje svih zala vidim kao neizbežni deo procesa iskupljenja.

Prevođenje

* GLAS: U većini novih država bivše Jugoslavije, u istom jeziku, u stvari, nema potrebe za uzajamnim prevođenjem. Ili smatrate drugačije? Kako Vaše knjige prolaze, na primjer, u Zagrebi i Sarajevu?

BASARA: Još se čitaju i u Sarajevu i u Zagrebu. Pre dve-tri godine, recimo, bio sam gost Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" u Zagrebu na Danima srpske kulture. Na književno veče je došlo dvestotinjak Hrvata i samo nekoliko Srba. Ništa mi tu nije bilo jasno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.