Светионик духовног живота

БAЊA ЛУКA - Један од најзначајнијих светионика духовног живота и један од најмонументалнијих споменика културе у нашим крајевима је манастир Гомионица, са манастирском црквом посвећеном Ваведењу пресвете Богородице.

Овај бисер православља смјештен је у живописном предјелу подно Змијањске висоравни, удаљен четрдесетак километара од Бање Луке.

Први писани помен о овој светињи датира из 1540. године.

- Један од најзначајнијих писаних документа на овом подручју, које се и данас чува у манастиру Гомионица је Рукописно јеванђеље из 16. вијека - рекла је руководилац Одсјека за конзервацију и рестаурацију у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милица Котур.

Тачно вријеме настанка манастира се не зна, а о томе у народу постоје три легенде.

Према првом предању, које је у вези са општом традицијом, дубоко увријеженом у нашем народу, Гомионицу су подигли Немањићи.

Друго предање казује да је овај манастир задужбина извјесне султаније Маре или Кале Марије.

Петар Кочић записао је треће предање, које каже да је оснивач православног храма змијањски кнез Обрад. Послије пада Јајачке бановине 1528. године, ове крајеве су заузели Турци. Пастирско становништво, заклоњено у планинама, очувало се, а Турци су признали и оставили ранија права која су имали пастири Власи. Веома је вјероватно да је расположени господар дао дозволу кнезу Обраду да подигне или можда обнови већ постојећи храм.

Попут већине наших средњовјековних манастира, према ријечима Котурове, и Гомионица је имала неколико фаза градње.

До 1994. године, када је рађена санација, манастир је са спољашње стране био омалтерисан у бијело.

- Да би се три различите фазе градње уједначиле и на неки начин маскирале, нико није знао боље рјешење, тако да је манастир из тог разлога омалтерисан бијелом бојом - истакла је Котурова.

Додала је да је тада одлучено да се малтер скине и манастиру врати првобитан изглед.

И фрескосликарство Гомионице је, од свог настанка, пролазило кроз неколико различитих периода.

- Зидно сликарство из 19. вијека прекривало је цјелокупна зидна платна све до 1982. године, када је утврђено да у куполном дијелу храма има фресака из периода градње цркве. То је било веома значајно, јер је Гомионица добила још већи значај - рекла је Котурова.

Тада се мислило да је Гомионица у периоду настанка осликана само у куполном простору, јер су истраживања рађена на цјелокупним површинама унутар зидова, олтара и припрате.

- Међутим, када је рађена обнова спољашњег дијела манастира, 1994. године, тадашња истраживања су показала да је манастирска црква и на преосталим дијеловима живописана. Неколико слојева малтера прекривали су првобитни слој фресака настао крајем 15. и почетком 16. вијека - нагласила је Котурова.

То је био доказ да је овај манастир био веома значајан, снажан духовни центар. Послије тих радова, манастиру су враћени првобитни сјај и значај.

Петар Кочић

- Манастир Гомионица увијек је био јако духовно упориште и ту су се многи описмењавали, стицали своја прва знања и из гомионичке школе кретали у свијет. Један од игумана овог манастира био је и стриц Петра Кочића. Петар Кочић је одатле понио своја прва сазнања и ону искру слободољубља коју је посједовао - рекла је Милица Котур.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.