Свети Сава ослонац умјетницима

БAЊA ЛУКA - Свети Сава и његово дјело били су инспирација многим ауторима, који су створили нека од најљепших дјела из области ликовних умјетности и књижевности.

Према ријечима историчара Aранђела Смиљанића, Свети Сава је много тога урадио за српску државу и цркву, тако да није никакво изненађење што се данас толико спомиње и слави.

- Српски светитељ је инспирација како за дјела популарне културе, тако и она такозване елитне. Људи прослављају његово име кроз разне видове породичних слава, светковина по школама, али и путем књижевности, музике и ликовних умјетности - рекао је Смиљанић.

Књижевни критичар др Душко Певуља истакао је да је Свети Сава, поред свих других утемељења које је оставио српском народу, култури и духовности, стварни зачетник српске књижевности.

Као један од два нуклеуса на којима почива српски народ, поред косовског мита, додао је он, Свети Сава и светосавље као тема и инспирација непрестано привлаче пажњу. 

- Може се говорити о његовом посредном присуству кроз различите идеје и тематизације и оном непосредном гдје је његова непоновљива личност и значај за српски народ предмет најдиректнијих опсервација у српској литератури - нагласио је Певуља.

Он посебно истиче народну књижевност, гдје долази до изражаја она димензија Савине личности када га народ у својој потреби за причањем доживљава као свога, некога ко му је близак.

- Свети Сава и светосавље предмет су пјесничког интересовања и наших највећих пјесника, Aлексе Шантића, Десанке Максимовић, Васка Попе, Миодрага Павловића, Љубомира Симовића. Матија Бећковић у својим бесједама и пјесмама говори о суштини и величини светосавља у историји српске културе, књижевности и духовности - казао је Певуља.

Познато је интересовање српских сликара из доба романтизма за композиције и теме везане за лик Светог Саве.

Најизразитији представници овог сликарства били су Паја Јовановић, Урош Предић и Стеван Aлексић.

- То је било време великих историјских композиција. Слика Паје Јовановића је великих димензија и ту је српски светитељ више сликан у стилу тадашњег времена, више као свештено лице у богатој одежди, а не као монах, на једном богатом, позлаћеном престолу - рекла је историчарка умјетности Видосава Грандић.

Она је додала да лик Светог Саве није сликан у оном изворном облику какав је представљен на милешевској фресци.  

- Ради се о улепшаној романтичарско-реалистичној композицији са свим одликама сликарства тог времена.

Дело "Спаљивање моштију Светог Саве" Стевана Aлексића је више посвећено светлости која том сликом доминира, тој ватри спаљивања моштију - истакла је Грандићева.

Утицај светосавља изражен је и код сликара средње генерације.

- Било би врло тешко издвајати имена, али присуство светосавља свакако се осећа у радовима средње генерације сликара, која негује тај светосавски дух и инспирише га на одређени начин. То не мора директно да буде лик Светог Саве. Реч је о уметницима који су се посветили иконописању, фрескосликарству, мозаику - нагласила је Грандићева.

Савремено доба

У послијератном периоду, и поред историјских реминисценција у сликарству, Видосава Грандић каже да није примијетила код младих умјетника да им је тема лик Светог Саве, осим ако то нису наручене иконе. 

- Савремена умјетност диктира друге теме, друге начине изражавања и приступе ликовној тематици - објаснила је Грандићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.