Сузе и смијех једне слике

Наши умјетници посједују вансеријски и несумњиви таленат. Видио сам на Западу много тога. И тамо је много кича и шунда. Наше академије су изњедриле таленте који не заостају за квалитетом свјетских умјетника

Слободан Видовић, академски сликар

ДОЖИВИО сам необично искуство. Видио сам, наиме, недавно, а што је важно за причу о перцепцији умјетничког дјела, двије сасвим различите реакције на једну моју слику. Једна жена је стала испред ње, гледала је, а потом рекла како је мислила да то није слика, већ каква огласна табла. A друга жена је плакала испред исте те слике, не могавши одвојити поглед од ње читава два сата. Важно је, дакле, да постоји реакција, ма каква она била, на одређено умјетничко дјело. Без тога је умјетник пропао.

Овако почиње разговор за наш лист академски сликар Слободан Видовић, чија је изложба "Aмерички дневник" недавно отворена у Чикагу, у једној приватној галерији. Настала током боравка у Aмерици, ова изложба садржи осам уља на платну, различитих тематско-мотивских усмјерења.

Можете ли сада, након боравка у Aмерици, упоредити умјетност и услове у којима умјетник ствара на нашим просторима и на Западу? Постоје ли сличности?

ВИДОВИЋ: Наши умјетници посједују вансеријски и несумњиви таленат. Видио сам на Западу много тога. И тамо је много кича и шунда. Наше академије су изњедриле таленте који не заостају за квалитетом свјетских умјетника. Наша је несрећа друге природе - стални ратови, непостојање трајне цјеловите државе, култура нам је на посљедњем мјесту. Зато и испаштамо.

Умјетник на Западу може да живи од свога рада. Може и да успије. Aли, и тамо има много умјетника који раде као конобари или какви физички радници. Таленат и предан рад на Западу су могући гарант успјеха, док на нашим просторима они не значе много. Не постоји формула за успјех. Нажалост, све се, на крају, сведе на причу о парама. Овдашњи врхунски умјетници "кубуре" са преживљавањем, једва састављају крај са крајем, док најзначајнија имена тамошње умјетности с тим немају проблема.

Да ли се Ваша умјетничка преокупација мијењала са годинама?

ВИДОВИЋ: Од уписивања Aкадемије умјетности - не. Моја преокупација је слика и апстрактни експресионизам који се развијао шездесетих и седамдесетих година прошлога вијека. Наравно, настојим да то стваралаштво заогрнем у плашт сопственог сензибилитета, јер желим да се мој рукопис јасно препознаје. Крећем се од слике ка објекту и од објекта ка слици.

Сликарство је основна нит коју, барем за сада, не желим да напустим. То је моја љубав, упркос томе што сликарство није "ин", што није у моди. Данас су актуелни други облици ликовне умјетности. Aли, мени то не смета. И у овом медију се може изразити одређена доза савремености. Умјетник и у сликарству може остати свој и досљедан. Видјећемо гдје ће ме та љубав одвести.

Колико је експеримент присутан и оправдан у савременој умјетности?

ВИДОВИЋ: Данас је све експеримент. Савремена умјетност се запутила чудним стазама. Уколико некоме кажем да се мој сликарски рад заснива на уљима на платну, већина ме погледа као чудака, као човјека који је у савремени свијет упао из шеснаестог вијека!

Не слажем се и не волим ту савременост у савременој умјетности. Сигурно је да има добрих дјела, али и то је релативно, јер у свакој умјетности постоје добра и лоша дјела. Ми се не смијемо поводити за дефиницијом по којој је добро све што је савремено, јер то, напросто, није тачно. Мора да постоји јака селекција.

Да ли сматрате да је у савременој ликовној култури присутно одређено одсуство традиције? Да ли су нове форме стваралаштва потиснуле традиционалну форму ликовне умјетности?

ВИДОВИЋ: Међу умјетницима дуго већ влада "тихи рат" који их дијели на оне који вриједност виде у савременом и на оне који признају искључиво традиционални облик умјетничког изражавања. Aли, не треба ту постављати изричиту границу. Савремени облици јесу потиснули традиционалну форму, али и томе је криво наше убјеђење да је боље све што нам долази са Запада. Парадокс је у томе што на Западу то и није баш толико примјетно.

Удружење ликовних умјетника                                                  

Много више пажње треба посветити Удружењу ликовних умјетника Републике Српске. Надам се да ћемо се ускоро представити једном колективном изложбом која ће потврдити наш рад и таленат. Остаје нам само да подсјетимо надлежне установе да наше удружење треба несумњиву подршку, али и да је дошло вријеме да се коначно ријеши питање слободног умјетника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.