Суштинска прича о животу балканског човјека

БAЊAЛУКA - Симпозијум "Поетика, стилистика и лингвистика приповиједања Бранка Ћопића", у оквиру пројекта "Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића", отворен је у четвртак у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Током три дана научног скупа учествује више од 50 научних, културних и јавних радника, који ће реферате о различитим аспектима књижевног дјела Бранка Ћопића представљати научној и културној јавности Републике Српске.

Према ријечима министра просвјете и културе Републике Српске Aнтона Касиповића, који је и отворио симпозијум, Министарство се укључило као покровитељ у овај пројекат због осјећаја одговорности према животу, дјелу и великом значају Бранка Ћопића.

- Нажалост, Ћопића смо јако запоставили, рекао бих вишедеценијски. Вјерујем да ће један овакав пројекат дигитализације пишчевих дјела бацити једно сасвим ново свјетло на укупно дјело Бранка Ћопића - рекао је Касиповић.

Руководилац Ћопићевог пројекта са Института за славистику при универзитету "Карл Франц" у Грацу Бранко Тошовић рекао је да је пројекат покренут још 2008. године. Његов циљ је да се у електронску базу унесу сва дјела Бранка Ћопића.

- Полије уноса свих дјела у електронску базу, наш циљ је да истражимо Ћопићево комплетно стваралаштво, са стилског, стилистичког и лингвистичког аспекта. Драго ми је да је ову нашу идеју свесрдно подржала Народна и универзитетска библиотека РС, која је равноправан партнер у реализацији овог великог пројекта. Нарочито ми је драго што ће се у оквиру пројекта укључити млади истраживачи са Универзитета у Бањалуци - рекао је Тошовић.

Он је додао да је пројекат од изузетног значаја, како за славистику, посебно на њемачком говорном подручју, тако и за библиотеку, саму Републику Српску, културу и књижевност, а посебно за науку.

- Ћопић је темељни писац српској језика западних Срба. Он је обухватио, као нико од других писаца, комплетну лексику која улази у идентитет, у конститутивно биће. Презадовољан сам пројектом и драго ми је што се у истраживање уводи и наш универзитет - рекао је замјеник руководиоца Ћопићевог пројекта Ранко Рисојевић.

Један од излагача на симпозијуму је и професор из Ниша Горан Максимовић, који је на симпозијуму говорио о смјехотворним поступцима у циклусу прича о Николетини Бурсаћу. Максимовић се бавио језичком комиком и начином како Ћопић кроз језик обликује смјехотворни поступак.

- Симпозијум о Ћопићу је покушај поновног освјетљавања његовог дјела из једне савремене перспективе. На одређени начин овим се враћа и обнавља интересовање за овог писца и његово дјело. Ћопић је у ствари најмање оптерећен идеологијом, а његово дјело је суштинска прича о животу балканског човјека, прије свега српског човјека у вихору револуције - рекао је Максимовић.

Организатори симпозијума, који ће у суботу бити завршен излетом у Хашане, су Институт за славистику при универзитету "Карл Франц" у Грацу и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, а покровитељ Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Уштеда времена

Aрно Вониш са електронског корпуса Бранка Ћопића на Универзитету у Грацу истиче да ће овај пројекат отворити сасвим нове могућности.

- До сада су се књижевна лица претраживала по књигама, правила су се поређења и то је доста одузимало времена. Овај пројекат ће омогућити да приступите свим текстовима у великој бази, гдје ћете једним кликом моћи да видите како је нпр. Ћопић у својим дјелима употребљавао једну лексему, у који контекстима, реченицама и како ју је описивао - појаснио је Вониш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.