Сунце, камен и умјетност

БAЊA ЛУКA - Камен лети на све стране. Прашина прекрива све. Зулум јулског сунца чини своје. Огромне стијене чекају, у хладовини сунцобрана. Вајари прилазе, узимају компресоре у руке и почињу. У згради поред, у дебелој хладовини, уз звуке класичне музике, неколико сликара прилазе платнима, озбиљни и намрштени, замазани свим могућим бојама, искоса посматрајући дјело које је на зачетку...

- Овакве колоније умногоме улепшавају и обогаћују живот уметника, јер он тада упознаје нову средину, културу, менталитет. Уметник упознаје нове земље и њихове представнике, дружи се и ради с њима даноноћно. Можемо само да претпоставимо колико то значи уметницима који су у Бању Луку дошли из Немачке, Италије и Бугарске. Ипак, једна од најважнијих карактеристика оваквих колонија је то што сви уметници стичу нова искуства која су им неопходна у даљем раду и сазревању - рекла је за "Глас Српске" Марина Нићифоровић из Новог Пазара.

За сваког умјетника је, рекла је она, важно да своје дјело остави, па да га послије неколико година пронађе у некој другој земљи.

- Поносна сам што ћу своју скулптуру оставити Бањој Луци, која ме је угостила на најлепши могући начин. Моје дело ће да комуницира са другим људима и уметницима и у томе је његова највећа вредност. Радим скулптуру у камену у коју ћу уткати и дрво. Висина рада ће бити метар и по, а представљаће мушкарца и жену, можда чак и целу породицу - истакла је Марина Нићифоровић.

Вајар из Бугарске Иван Халчев каже да је учествовао на многим колонијама. Прије готово двадесет година је био у Јужној Кореји, на тамошњој ликовној колонији.

- Бањолучког академског сликара Михаила Ракиту сам упознао прије неколико година на једној ликовној колонији у Бугарској, на коју сам га, касније, и позвао. Сада ја, ево, узвраћам посјету. Моја скулптура представља основни конфликт два различита начела у природи. Она је синтеза добра и зла, јер, у природи влада равнотежа. Ниједног тренутка се не дешава да влада апсолутно добро или апсолутно зло. У свом раду мирим та два принципа, наглашавајући да један без другог не могу да постоје и да је њихова синтеза извор живота - казао је Халчев.

Словеначког сликара Змага Пухара радују сусрети са другим умјетницима, људима, градовима, срединама. Познаје, каже, неколико умјетника који не воле да иду на колоније, јер не могу и не воле да путују, тешко им је да издрже ритам рада на колонијама, али он, тврди, није од тих.

- Радујем се што сам позван у Бању Луку и што ћу вашем прелијепом граду оставити неколико својих радова. На колонији ћу радити слике које стварам и у сопственом атељеу. Мислио сам да, до краја колоније, урадим двије слике, али ако будем могао и ако ове радове завршим раније, урадићу још неколико дјела - рекао је Змаго Пухар.

Трајни облик културне сарадње                                                

- Слика настаје у уму уметника, касније се само преноси на површину на којој ће да се реализује. Ова колонија није пејзажног карактера и то отвара огроман број могућности сваком учеснику. Уметнику је дата слобода да у потпуности покаже свој израз. Наша дела остају у Бањој Луци као трајни облик културне сарадње града Бање Луке, галерије "Шестић" и учесника колоније - рекао је сликар из Новог Сада Игор Обровски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.