Sunce, kamen i umjetnost

BANjA LUKA - Kamen leti na sve strane. Prašina prekriva sve. Zulum julskog sunca čini svoje. Ogromne stijene čekaju, u hladovini suncobrana. Vajari prilaze, uzimaju kompresore u ruke i počinju. U zgradi pored, u debeloj hladovini, uz zvuke klasične muzike, nekoliko slikara prilaze platnima, ozbiljni i namršteni, zamazani svim mogućim bojama, iskosa posmatrajući djelo koje je na začetku...

- Ovakve kolonije umnogome ulepšavaju i obogaćuju život umetnika, jer on tada upoznaje novu sredinu, kulturu, mentalitet. Umetnik upoznaje nove zemlje i njihove predstavnike, druži se i radi s njima danonoćno. Možemo samo da pretpostavimo koliko to znači umetnicima koji su u Banju Luku došli iz Nemačke, Italije i Bugarske. Ipak, jedna od najvažnijih karakteristika ovakvih kolonija je to što svi umetnici stiču nova iskustva koja su im neophodna u daljem radu i sazrevanju - rekla je za "Glas Srpske" Marina Nićiforović iz Novog Pazara.

Za svakog umjetnika je, rekla je ona, važno da svoje djelo ostavi, pa da ga poslije nekoliko godina pronađe u nekoj drugoj zemlji.

- Ponosna sam što ću svoju skulpturu ostaviti Banjoj Luci, koja me je ugostila na najlepši mogući način. Moje delo će da komunicira sa drugim ljudima i umetnicima i u tome je njegova najveća vrednost. Radim skulpturu u kamenu u koju ću utkati i drvo. Visina rada će biti metar i po, a predstavljaće muškarca i ženu, možda čak i celu porodicu - istakla je Marina Nićiforović.

Vajar iz Bugarske Ivan Halčev kaže da je učestvovao na mnogim kolonijama. Prije gotovo dvadeset godina je bio u Južnoj Koreji, na tamošnjoj likovnoj koloniji.

- Banjolučkog akademskog slikara Mihaila Rakitu sam upoznao prije nekoliko godina na jednoj likovnoj koloniji u Bugarskoj, na koju sam ga, kasnije, i pozvao. Sada ja, evo, uzvraćam posjetu. Moja skulptura predstavlja osnovni konflikt dva različita načela u prirodi. Ona je sinteza dobra i zla, jer, u prirodi vlada ravnoteža. Nijednog trenutka se ne dešava da vlada apsolutno dobro ili apsolutno zlo. U svom radu mirim ta dva principa, naglašavajući da jedan bez drugog ne mogu da postoje i da je njihova sinteza izvor života - kazao je Halčev.

Slovenačkog slikara Zmaga Puhara raduju susreti sa drugim umjetnicima, ljudima, gradovima, sredinama. Poznaje, kaže, nekoliko umjetnika koji ne vole da idu na kolonije, jer ne mogu i ne vole da putuju, teško im je da izdrže ritam rada na kolonijama, ali on, tvrdi, nije od tih.

- Radujem se što sam pozvan u Banju Luku i što ću vašem prelijepom gradu ostaviti nekoliko svojih radova. Na koloniji ću raditi slike koje stvaram i u sopstvenom ateljeu. Mislio sam da, do kraja kolonije, uradim dvije slike, ali ako budem mogao i ako ove radove završim ranije, uradiću još nekoliko djela - rekao je Zmago Puhar.

Trajni oblik kulturne saradnje                                                

- Slika nastaje u umu umetnika, kasnije se samo prenosi na površinu na kojoj će da se realizuje. Ova kolonija nije pejzažnog karaktera i to otvara ogroman broj mogućnosti svakom učesniku. Umetniku je data sloboda da u potpunosti pokaže svoj izraz. Naša dela ostaju u Banjoj Luci kao trajni oblik kulturne saradnje grada Banje Luke, galerije "Šestić" i učesnika kolonije - rekao je slikar iz Novog Sada Igor Obrovski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.