Судбоносан почетак Института за српски језик

Заштита српског језика у БиХ, као најважнијег националног духовног богатства, мора бити институционална и може се водити само научним чињеницама.

Рекла је то проф. др Миланка Бабић са Филозофског факултета из Источног Сарајева на Округлом столу “Језик и писмо у Републици Српској”, који је организовала Aкадемија наука и умјетности Републике Српске.

Српски језик је угрожен у БиХ, јер Србија и Република Српска не схватају или не показују да схватају да је спор о језику важан не само за српску културу него и за опстанак српског народа, истакла је Бабићева.

Угледни лингвиста проф. др Милош Ковачевић на предавању у организацији Матици српске Републике Српске, које је било увод у Округли сто, истакао је да је БиХ успјела да разбије оно што је најбитније за опстанак српског језика, а то је јединство српског језичког и културног простора.

- Стање у БиХ на политичкој и лингвистичкој сцени је идентично. Кад одете на Филозофски факултет у Сарајево данас сви говоре о босанско хрватско српском језику као прелазној фази, а то је врло кобна фаза, јер тај назив језика је подлога за босански језик. Кад год треба да се осамостаљује назив језика увијек се осамостаљује први дио тог назива. Тако ће полако “бхс” бити босански језик - рекао је Ковачевић.

Република Српска да би се изборила за статус српског језика и опстала мора да има Институт за српски језик. Професор Ковачевић подсјетио је да већ годинама указује на то о чему је “Глас Српске” писао у више наврата.

- У овом тренутку Институт највише може припомоћи српском језику у Републици Српској, јер без Института нема истраживања. Болоња је почела полако прогонити науку са универзитета. Мало-помало на универзитету остаје само настава. Aко немамо институт који ће се бавити језиком, не можемо говорити о статусу српског језика. Најгоре је то што постоји институт у Сарајеву који се представља као заједнички и што је најгоре он се не зове институт за босански него институт за језик - рекао је Ковачевић.

Додао је да једино код Срба нема сагласности између политике и науке.

Током предавања чуло се да је Република Српска већ добила Институт за српски језик, што је изненадило чак и многе професоре српског језика и књижевности и учеснике Округлог стола.

Предсједник Aкадемије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић је рекао да је Aкадемија наука и умјетности у априлу формирала четири института и то Институт за језик и књижевност, Институт за историју, Институт за друштвене науке и Институт за природне и биолошке науке.

- Ми се боримо за наш идентитет у Републици Српској и БиХ. Посебно је значајан Институт за језик и књижевност, јер је у БиХ ситуација врло неповољна по српски језик, због тога што се настоји провести теза још из времена Aустроугарске да се формира земаљски тј. босански језик. Ми се морамо супротставити таквим схватањима, јер језик је јединствен, то је српски. Све друго су политички језици - нагласио је Кузмановић.

Институт за језик и књижевност ће, према ријечима Кузмановића, у идућим годинама врло интензивно радити.

На челу Института је академик Слободан Реметић, који је истакао да је Институт основан, јер је Aкадемија наука и умјетности свјесна своје одговорности у укупном животу Републике, научном и културном, као и његовању језика.

- Језик дели судбину народа. Постоји пуна корелација између језика и друштвених прилика у једном друштву. Овде је специфичност у томе што, када је о књижевном језику реч, на простору између Бугарске и Словеније десило се нешто што планета не зна. На темељу једнога језика, који је Вук Стефановић Караџић половином 19. века реформисао за потребе српскога народа и његове културе, данас постоји више политичких језика - објаснио је Реметић.

Ова проблематика, по његовом мишљењу, има своја два аспекта.

- Са научне стране ствар је савршено јасна. То је један језик, а јасно је и са друге стране. Десило се да је аргумент снаге надвладао снагу аргумента. Када је књижевни језик у питању ту увек одлучује реч политике. Имам обичај да кажем својим студентима прво мач, па перо, докле мач, докле перо. Императори једног народа потписују декрете о реформама језика. Најбољи случај је руски језик. Биле су две реформе њихове ћирилице, прву је потписао император Петар Велики 710. а другу император Лењин 917. године. Данас на нашем језику други збијају своје редове, хомогенизација католика у хрватском народу десила се захваљујући Вуковом језику. Сви муслимани имају босански језик и у Зеници и у Какњу и у Кладњу и у Сарајеву и у Новом Пазару - наводи Реметић.

Учесници Округлог стола сложили су се да је велики проблем у Републици Српској што је међународна заједница октроисаним уставом укинула термин српски језик.

 У Уставу Републике Српске нема термина српски језик, него се наводи да постоји језик српског народа, језик бошњачког и језик хрватског народа.

Сваки је почетак важан, а почетак Института за српски језик је и тежак и судбоносан.

- Сада правимо документе који су неопходни, али у сваком случају, то је прилика да се институционално организовано истражује језичка проблематика, баштина писана и усмена, језик и језичка политика. То је прилика и да кадрове подижемо, у пуној сарадњи са сродним институцијама у Републици Српској, катедром за српски језик у Бањалуци и Источном Сарајеву и на српском језичком простору.

Опредјељење стручњака за српски језик и књижевност је, кажу, да језичка питања рјешавају у оквиру политике јединственог културног простора.

Политички циљеви

- Много је примјера који упућују на то да се у БиХ покушава квазинаучним чињеницама реконструисати историја у духу политичких циљева, а та реконструкција обухвата и историју језика и његове стандардизације и пријети да угрози најдрагоцјенији културни и национални интерес нашег народа у БиХ - истакла Миланка Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.