Сто година од отварања првог биоскопа

БИЈЕЉИНA - Поводом стогодишњице отварања првог биоскопа у Бијељини, у Музеју Семберије у припреми је изложба којом би се обиљежио овај значајан јубилеј.

Нијемац Хајнрих Брајтвизер, иначе бравар, отворио је први биоскоп у Бијељини 1909. године. Налазио се у данашњој улици Јована Дучића, отприлике преко пута Владичанског двора.

Према ријечима кустоса историчара Зорана Мидановића, главни акценат на изложби биће посвећен филмским плакатима.

- Музеј Семберије набавио је прије три године 1200 плаката из градског биоскопа. Зависно од материјалних могућности и разумијевања надлежних, план је да се у оквиру изложбе прикажу и разне врсте машина за приказивање филмова, биоскопске опреме и слично - рекао је Мидановић.

Он је додао да су о историјату биоскопа у Бијељини писала само двојица локалних аутора: Мустафа Грабчановић један чланак у "Семберским новинама" и професор Слободан Петровић у књизи "Корзо старе Бијељине".  

- Основи проблем са којим се сусрећем приликом припреме ове изложбе је недостатак писаних и материјалних извора. Да особље Музеја није спасило филмске плакате од пропадања прије три године, не бисмо имали буквално ништа - истакао је Мидановић.

Прве нијеме филмове на територији БиХ давали су путујући биоскопи, неки од њих у оквиру циркуса, а други као дио јефтиних варијетеа или вашара.

Један од таквих биоскопа "посјетио" је Бијељину 1910. године. Пројекције су одржаване у дворишту хотела "Дрина", који је тада држао извјесни Aустријанац Вимер. Сједило се на столицама и клупама, а гледаоци су били претежно војници и дјеца. Улазнице су стајале 15 и 20 крајцара.

Према једној књизи, издатој у Бечу 1916. године, о биоскопима у Aустроугарској, Хандбуцх фир Кинематограпхие, у БиХ је 1915. године било 17 сталних биоскопа.

У Краљевини Југославији готово да није постојала филмска производња. Њен развој су добрим дијелом ометале моћне дистрибутерске компаније, махом у рукама странаца. Оне су одређивале правила и услове пословања са биоскопима. Благо опорезоване од државе, оне су на име најамнине за филмове узимале од биоскопа у просјеку 40 одсто бруто прихода. Држава их је оптерећивала разним таксама, тако да је биоскопима остајала тек трећина прихода.

Једно од средишта културно-забавног живота у Бијељини у то вријеме био је биоскоп "Едисон", који је од 1919. до 1930. године био у власништву Јевреја, браће Семо. Биоскоп "Едисон" се налазио у центру града.

Звучни филм

Појава звучног филма знатно је утицала на приказивачку дјелатност у Краљевини Југославији. Због атрактивности тон-филма, у периоду од 1932. до 1937. године знатно је увећан број биоскопских дворана и поред високе цијене пројекционих апарата. У исто вријеме, дистрибутери, који су били повезани са произвођачима опреме, повлачили су из промета нијеме филмове, тако да је 1939. године у Југославији било свега 35 биоскопа са апаратурама за приказивање нијемих филмова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.