Стеван Тонтић: За књигу се издвајају само мрвице

Пјесник не треба да буде разочаран тиме што нема много читалаца. Њему остаје да вјерује да ће их можда имати у будућности и да се интересовање за његову поезију неће завршити током неколико сљедећих година, или са његовом смрћу.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" истакнути књижевник и преводилац Стеван Тонтић, који је добитник повеље часописа "Књижевник" за најбољег сарадника у 2011. години.

- Прави пјесник мора да пише без обзира на то колико има читалаца. То је једноставно најдубља потреба његовог умјетничког бића. Он је изложен суду других и суду времена, али он не може утицати на то, него пише како зна и умије - рекао је Стеван Тонтић.

* ГЛAС: Добитник сте повеље часописа "Књижевник" за најбољег сарадника у 2011. години. Шта за Вас као књижевника значе уопште награде?

ТОНТИЋ: У "Књижевнику" сам редовно објављивао, најчешће преводе са њемачког језика, понекад есеј и приказе разних књига. Сопствене пјесме до сада нисам објављивао у том часопису. То је један од неколико пристојних часописа у цијелој БиХ, гдје човјек може да сарађује без бојазни да ће се наћи у лошем друштву. Признање ће ме вјероватно обавезати на неку даљу сарадњу са овим часописом. Књижевне награде имају значење и смисао да скрену пажњу на ваше дјело. Наравно, има награда које су угледне и које заиста скрећу пажњу на аутора и његово дјело, али и има оних мање угледних које у пракси немају никакав значај. Такве награде дају одређене групе људи одабранима. Aли тако није само код нас већ и у свијету.

* ГЛAС: Како оцјењујете текућу књижевну продукцију у Републици Српској?

ТОНТИЋ: Упознат сам са чињеницом да издаваштво стоји на ниским гранама у цијелој БиХ, да су дотације мизерне и да издавачи тешко преживљавају, а самим тим и аутори. Књига кад се већ и објави, налази се на веома малом тржишту, које је у самој БиХ подијељено. Књиге које се објављују у Републици Српској и Федерацији БиХ ријетко долазе до читалаца у Србији, Хрватској, Црној Гори, као што се и књиге из тих земаља не могу увијек наћи у нашим књижарама. Новац који би требало да иде за културу, иде на неке друге ствари, неке велике манифестације, које су популистичке. За саму књигу издвајају се мрвице, тако да је ситуација у издаваштву изузетно тешка.

* ГЛAС: Колико данас читамо и вреднујемо квалитетно књижевно дјело? Постоји ли криза читања у ери дигитализације?

ТОНТИЋ: Вјерујем да се чита као што се и раније читало, само што се данас чита све и свашта. Промијенили су се интереси за читањем, умножиле су се области које људе привлаче, нарочито младе људе. Наравно, ту је и интернет, али ја лично сматрам да књига није угрожена том појавом, или кроз неке друге форме преко којих се презентују књижевни текстови. Ми који пишемо увијек се жалимо да се мало чита. Данас се највише читају бестселери, кримићи, лака литература, која се и у књижарама највише продаје, док се нека озбиљна лирика јако мало продаје. Међутим, ипак има извјестан слој читалаца које занима и такозвана озбиљна поезија. Поезија, у ствари, никада није ни имала превелики круг читалаца, осим једног мањег броја пјесника који су били популарни. Рецимо Васко Попа, који је један од највећих српских пјесника друге половине 20 вијека, није био много читан, зато што је његова поезија прилично херметична и није приступачна, тражи образованог читаоца.

* ГЛAС: Постоји ли данас књижевна критика, или само критизерство?

ТОНТИЋ: Критика у неком класичном смислу гдје су критичари просуђивали шта је шта и то обзнањивали народу, као што је то у своје вријеме радио Јован Скерлић, данас заиста не постоји. Објављују се многи књижевно-критички текстови у часописима, али они немају неку улогу да опредијеле читаоца да ли ће читати неку књигу или не. У тим критикама се обично избјегавају вриједносни судови, а праве се разни описи неког дјела, често у терминима које читалац не разумије. Тако да критике која би јасно рекла шта мисли у неком дјелу, а при том да буде и компетентна, данас је врло мало, или је готово и нема. Изгледа да критика у данашње вријеме није ни пожељна ни популарна, а нема ни критичара који су судије вриједности књижевне продукције.

Преводи

* ГЛAС: Шта је то што тренутно заокупља Вашу пажњу?

ТОНТИЋ: Посљедњих мјесеци преводио сам једног великог њемачког пјесника Кристофа Мекела. Књига би требало да изађе на јесен, а у њој се налазе преводи око стотину његових пјесама. Мекел је један од најзначајнијих живих њемачких пјесника, који је објавио више од 100 књига, највише поезије, али и прозе. Он је изванредан и као ликовни умјетник - графичар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.