Стеван Тонтић, књижевник: Козара без свог најбољег пјесника

Не пратим кога све зову на Књижевне сусрете на Козару, то ме и не занима, али сам примијетио да систематски заобилазе, и с позивањем и с наградама, најзначајнијег живог пјесника Козаре и њеног страдања – Драгана Колунџију. Који је к томе и дијете страдалничке Козаре и њен најаутентичнији, најоригиналнији лирски глас у српској поезији друге половине 20. вијека. Aли, изгледа да су га ставили на неку своју новокомпоновану "црну листу". Биће да је због нечега "неподобан", можда и због тога што је – наиван и човјекољубив какав већ јесте – указивао на неке тамошње ратне и поратне неподопштине (рецимо, на скрнављење споменика на Мраковици).

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао велики српски књижевник Стеван Тонтић, осврћући се на Књижевне сусрете на Козари и додјелу награда о којима је прошле године и сам одлучивао, а колико је био задовољан начином рада, довољно говори чињеница да је напустио жири ове манифестације.

* ГЛAС: Како оцјењујете недавно одржане Књижевне сусрете на Козари?

ТОНТИЋ: Нисам био на тим сусретима, па немам право ни да их оцјењујем. Прочитао сам само један или два новинска извјештаја. Уз то сам случајно видио на телевизији да је један од учесника, популаран пјесник и чест гост тих и других сусрета, наступао обучен у заставу Републике Српске, чиме се, уз сав патриотски занос, очито препоручио за поновни долазак, као и за неку од књижевних награда.

* ГЛAС: Шта мислите о самој концепцији ове манифестације, избору учесника? Јесу ли неправедно изостављени они који су пјевали о Козари?

ТОНТИЋ: Књижевни сусрети на Козари зачети су још шездесетих година прошлог вијека као сусрети младих пјесника, када сам и сам учествовао на њима као ученик завршних разреда Учитељске школе у Приједору. Знатно касније Младен Ољача претворио их је у врло респектабилну књижевну манифестацију, на коју су долазили најугледнији пјесници и писци из цијеле Југославије.

Основана је и награда "Скендер Куленовић" у част великог пјесника који је из Павелићевог Загреба дошао на устаничку Козару и исписао ту, једне ноћи под батеријском лампом, своју моћну "Стојанку", тај потресни крик српске мајке за изгинулим синовима и свим пострадалима у фашистичкој офанзиви. Но, у годинама нашег новог историјског суноврата, некима је засметало и само Скендерово име, па је награда била преименована.

Кад су се мало "цивилизовали" и "демократизовали", име награде је враћено и Скендер је поново постао и наш, српски пјесник.

* ГЛAС: Били сте прошле године члан жирија награде "Скендер Куленовић". Рекли сте да је тај жири обманут, изманипулисан. Како и зашто? Ко је за то одговоран?

ТОНТИЋ: Био сам члан тог жирија, заједно са Милосавом Тешићем, пјесником и академиком СAНУ из Београда, и Предрагом Бјелошевићем, књижевником из Бање Луке. Тешић је био предсједник. Сви смо дрско обманути и изманипулисани, јер није испоштован чврст договор да се овогодишња награда "Књижевни вијенац Козаре" додијели управо Драгану Колунџији. Све је то извео приједорски општински званичник и, рекло би се, прави вјештак за такве игре, Мићо Гламочанин, координатор рада Организационог одбора Књижевних сусрета на Козари и рада самог жирија.

Већ на првом, прољећном састанку жирија, одржаном у Бањој Луци, жири је истакао као најозбиљнијег кандидата за награду "Скендер Куленовић" Драгана Колунџију. Гламочанин је, међутим, одмах искључио Колунџију са листе кандидата, званично нас обавјештавајући да је већ договорено да се Колунџији наредне, 2008. године, додијели највећа награда Козаре, њен "Књижевни вијенац", што онда искључује додјелу "Скендера". Како смо, међутим, знали за неке раније игре са жиријима ових награда (прије неколико година жири са академиком Дејаном Медаковићем на челу поднио је оставку!), условили смо недодјељивање награде "Скендер Куленовић" Драгану Колунџији обавезним додјељивањем "Књижевног вијенца Козаре" истом пјеснику 2008. године.

Ради осигурања те практично унапријед донесене и "ковертиране" одлуке, чврсто је договорено да се мандат нашем жирију продужи за годину дана. Договор је потврђиван на свим састанцима, за њега знају и чланови Организационог одбора Књижевних сусрета, а Гламочанин нас је на посљедњем састанку обавијестио да се и начелник општине Приједор Марко Павић у свему слаже са договором (јер смо тражили и ту гаранцију). Гламочанин нам је у име Организационог одбора дао тврду ријеч да ћемо одлуку моћи саопштити и раније него иначе, с обзиром на здравствено стање већ одабраног будућег лауреата – Драгана Колунџије.

* ГЛAС: Познато је да сте упутили писмо и начелнику општине Приједор и Министарству просвјете и културе, у којем сте упозорили на чињеницу да је жири преварен?

ТОНТИЋ: Како се Гламочанин уопште више није јављао, а сазнавши из медија да је формиран нови жири (против којег, наравно, немамо ништа, нити је о њему и његовој одлуци овдје ријеч), упутили смо у мају ове године писмо начелнику Павићу, Ирени Солдат (из Министарства културе Републике Српске, које је суорганизатор Књижевних сусрета на Козари) и самом Гламочанину, упозоравајући их на дрску превару нашег жирија, на манипулацију коју ипак нећемо моћи толерисати. Све троје су примили то писмо, али нас нису удостојили никаквог одговора!

* ГЛAС: Како коментаришете одлуку овогодишњег жирија да се награда "Скендер Куленовић" не додијели?

ТОНТИЋ: Није моје да коментаришем тај нови дисконтинуитет с недодјељивањем награде. Претпостављам да је то одлука самог Организационог одбора и општине Приједор, па би вам једино они могли дати неки одговор.

Брука

Тако Гламочанин (а тиме и орган који представља) изнова брука и мртвог Скендера и књижевну Козару, пљујући не само себи у уста, него и на књижевну правду и достојанство пјесника, а посебно чланова жирија. Ја му то, дакако, не могу опростити, и због тога вам све ово и казујем. Сматрам да морам о томе да обавијестим нашу књижевну и културну јавност. Нисмо ипак сви спремни да играмо ни у Гламочаниновом "нијемом" ни у политикантском "козарачком колу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.