Стећци крстаче вапе за заштитом

ЉУБИЊЕ - У времену када се за археолошка истраживања све теже издвајају средства, подухват младог љубињског историчара Бојана Турањанина и његових колега вриједан је пажње.

Они су, као савремени археолошки "Дон Кихоти", сами, без ичије помоћи, дали изузетно значајан допринос истраживању некропола и стећака на подручју љубињске општине.

Трочлана љубињска археолошка екипа открила је 20 нових некропола, око 250 стећака, као и 13 посебних типова стећака – крстача, чиме су потврдили да ове крстаче нису богумилски већ хришћански симбол и треба уложити много више напора да се они заштите.

- У овај посао сам ушао 2004. године када сам почео са радом на Ранковачкој некрополи. Све што сам тада сакупио дуго је чекало на објављивање. Са краћим прекидима тај рад је трајао све до данас. Заједно са мојим сарадницима, Радом Ликићем и Милошем Ђурицом, пронашао сам 20 нових локалитета и открио 200 неистражених стећака, које смо обрадили и који чекају даљу публикацију - каже Бојан Турањанин.

Дугогодишњим рекогнистиковањем терена, чишћењем и фотографисањем, исцртавањем и ишчитавањем Турањанин је сакупио изванредну документацију.

Каже да није могуће одредити вријеме из кога потичу ова, својеврсна археолошка открића.

- Чињеница је да највећи дио стећака долази с краја 12. до почетка 16. вијека, а највише их је са краја 14. и кроз читав 15. вијек, када доживљавају свој пуни процват. Из тог периода су датиране све некрополе љубињског краја. Има стећака чак из 12. вијека - рекао је Турањанин.

Додао је да је требињска плоча жупана Грда из 12. вијека.

- Током истраживања дошли смо до четири натписа која би нам могла знатно помоћи приликом датације тих стећака, како бисмо евентуалним проналаском тих личности у дубровачком архиву могли тачно да одредимо када су настали ти стећци - истакао је Бојан Турањанин.

На основу појединих украса стручњаци су стећке смјестили у прву половину 15. вијека. На основу калиграфије слова може се закључити да један стећак датира с краја 15. вијека.

На једном стећку истраживачи су пронашли грб за кога сматрају да припада породици Санковић, која је сахрањена у Бискупу код Коњица. Остало је да хералдичари потврде ту њихову тврдњу.

Овим открићима претходиле су бројне припремне активности које су властитим средствима финансирали Бојан Турањанин, Раде Ликић и Митар Ђурица.

- Сви ови споменици били су непознати савременој науци, али су били познати сељацима, мјештанима тих села у љубињској општини. Обавио сам много разговора и дошао до вриједних сазнања гдје би могла, евентуално, бити нека некропола. Одличан путоказ су нам била стара гробља, рушевине неких цркава у чијим темељима се налазе неки од тих стећака. Увијек су те цркве имале источну апсиду, радило се, дакле, о православним црквама и, осим у једном случају, радило се о православним гробљима - испричао је Турањанин.

Једна се некропола налазила поред мухамеданског гробља на Влаховићима, селу на путу између Љубиња и Билеће.

Бојан Турањанин, иначе постдипломац на Универзитету у Источном Сарајеву, каже да амбиција за даљи рад свакако има, али да уколико не буде финансијске подршке, многе средњовјековне тајне љубињског краја остаће неоткривене.

Допринос

Пун хвале за посао љубињске археолошке екипе и изложбу њихових фотографија, која је недавно отворена у Требињу, био је археолог требињског Музеја Херцеговине Ђорђе Одавић.

- Овом изложбом представљен је само мали дио документације, односно фотографија које показују стећке крстаче, њихову очуваност, аутентичну умјетност, ћирилично писмо, али и урушеност која је очигледна и коју треба спријечити, не чекајући само поруке од UNESCO-а. Срећа је што постоје млади стручњаци, ентузијасти, који откривају читав низ некропола, што је велики допринос афирмацији културе уопште, а тиме и локалне средине - каже Одавић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.