Стећци - гробови предака свједоци времена

БAЊA ЛУКA - Средњовјековни надгробни споменици у народу познати као стећци, мраморови или каменови својом љепотом плијене пажњу не само стручњака, него и бројних путника намјерника, који се обавезно задрже поред гробова предака.

Стећци датирају из периода од 12. до 16. вијека, а на простору Републике Српске најраспрострањенији су у Херцеговини, Подрињу и на Романији, док је мањи дио смјештен у околини Бање Луке.

- Највише стећака налази се у близини православних цркава, али бројни су и они који се налазе у шумама обрасли маховином - рекла је архитекта Љубица Срдић из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

У прошлим временима поједини најљепши и најзначајнији споменици одношени су у музеје.

- Веома је важно да се ови споменици сачувају у мјесту на којем су настали, у примарном положају, јер онда имају значај за истраживање. На основу тих споменика можемо утврдити генералну густину насељености и сазнати гдје и на који начин су људи сахрањивани - истакла је Срдићева.

На тај начин се, према њеним ријечима, слажу коцкице мозаика који нам пружа бројна историјска сазнања.

Многе су легенде испредане о некрополама, а и данас се преносе са генерације на генерацију.

- Прича која се и данас препричава у народу говори о свадбеној и посмртној поворци. Ове двије поворке када су се среле сукобиле су се, након чега су се људи из свадбене поворке окаменили. Тада су настали у народу познати мраморови - испричала је Срдићева.

Стручна сазнања о стећцима према ријечима Срдићеве добијају се из стручне литературе, а увид у право стање одласком на локалитете на којима се ови споменици налазе.

- Обилазак споменика, прављење фотодокументације и биљежење стања у којем се некрополе налазе начин су на који правимо слику о стећцима и стању у којем су се налазили прије 150, 100 или 20 година, и сада у овим временима - истакла је Срдићева.

Она је нагласила да је веома важно да и они који нису стручњаци схвате значај ових историјских споменика.

- Зуб времена чини своје, тако да су неки споменици утонули у земљу, уништени су. На терену има примјера гдје су људи потпуно свјесни значаја споменичког насљеђа и са нама сарађују. Зову нас, обавјештавају о ситуацији на терену и од нас траже стручну помоћ, односно питају нас на који начин се чувају некрополе - навела је Срдићева.

Додала је да иако већина становништва помаже у очувању споменика није риједак случај намјерног уништавања стећака.

- Чињеница је да бисмо можда требали, агресивнијим начином упознавања становништва са значајем културног насљеђа, покушати да спријечимо то уништавање - закључила је Срдићева.

Заштита стећака

- С обзиром на то да су стећци распрострањени на широком простору, врло тешко је направити план и програм физичке заштите тог насљеђа. Може се покосити и уклонити маховина и растиње који сметају некрополи. Лишајеви су нешто за шта треба велико знање и сарадња са биолозима. То изискује велика материјална средства и улагања - рекла је Љубица Срдић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.