Шта ће се догађати са збирком Терзић

Бањалука - “Захваљујем на срдачном и топлом пријему као и присуству на отварању које је одиста било величанствено. Радујем се што сам стекао дивних пријатеља у кругу сликара, вајара, књижевника као и политичких и друштвених посланика. Очаран сам љепотом Бањалуке као и културном климом која погодује свим врстама стварања и која је изузетно цијењена. Ти дани остаће ми у незаборавном сјећању”.

Ово је дио писма великана српског сликарства Милана Коњовића које је прочитао Живко Радишић отварајући изложбу “Шта се догодило са збирком Драгиње и Воје Терзић”? у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Радишић је писмо, написано 4.4.1980. године у Сомбору, добио од Коњовића, послије његове изложбе у Бањалуци.

Ова историјска изложба отворена је у сриједу увече, а свечаност је почела радио-yинглом, гласовима стручњака Музеја савремене умјетности РС који су изговарали питање “Шта се догодило са збирком Терзић”?

- Овакав почетак изложбе је био неизбјежан, јер смо ми већ десет година, рекла бих, у неприлици да одговарамо на телефонска питања, и-мејлове, писма у којима стоји оно што је тема изложбе, “Шта се догодило са збирком Терзић”? - рекла је директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић, истичући да се са збирком Терзић није догодило ништа осим што су направили сјајну маркетиншку кампању и навели све присутне да очекују неки другачији одговор.

- Ми смо поносни што је ова лијепа енигма успјела и што ћемо вечерас и вама као и свим онима који су питали и који више никада неће бити у прилици да питају, одговорити - каже Лабовић-Маринковић.

Она је нагласила да су одговоре тражили и музејске колеге из Шида, када су радили изложбу “Саво Шумановић” у Музеју савремене умјетности РС, али и стручњаци из Хрватске који су се питали шта је са дјелима Виктора Шербуа.

- Свима њима смо одговорили да благо које има Европа, захваљујући Драгињи и Воји Терзић имамо и ми. И даље брижно чувамо три рада Виктора Шербуа који су репродуковани у овој монографији и који су благо Републике Хрватске - објаснила је Лабовићева.

Она је најавила изложбу Милана Коњовића сљедеће године и додала да ће на питање колегама из Сомбора “Шта је било са збирком Терзић”? имати спреман одговор.

Музејски савјетник и кустос изложбе др Сарита Вујковић испричала је како је прошла већ готово цијела деценија од када је град Бањалука, послије смрти Драгиње Терзић, њено завјештање добио у трајно власништво, да га чува, цијени и показује новим нараштајима.

- Изложбом “Шта се догодило са галеријом Драгиње и Воје Терзић”? Музеј савремене умјетности Републике Српске, на стручан и одговоран начин, жели да стане иза ове професионалне обавезе и помогне да вриједна умјетничка дјела, која су у власништву града Бањалуке добију свој трајни изложбени простор и могућност да буду видљива - закључила је Вујковићева.

Лабовићева открива да су сплетом околности овог мјесеца имали срећу да приликом припреме изложбе пронађу одговоре на кустоска питања о збирци Терзић.

- Из тих разлога ми је веома драго да могу да најавим да ће Aнтун Караман, аутор врло озбиљне монографије збирке Терзић, доћи сљедеће седмице у Бањалуку да поразговара са свима нама о томе колико смо ми, у ствари, богати, а колико тога можда до вечерас нисмо били свјесни, али због чега смо увијек били поносни - додала је Лабовићева.

Збирка

- Збирка Терзић посједује умјетничка дјела различитих аутора, техника, димензија и година настанка. Красе је дјела Саве Шумановића, Петра Добровића, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Мила Милуновића, Габријела Јуркића, Иванке Буковац, Романа Петровића, Пере Поповића, Исмета Мујезиновића, Бранка Шеное, Ивана Лацковића, Мерсада Бербера, Кемала Ширбеговића, Виктора Шербуа и других аутора - прича Сарита Вујковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.