Срђан Шаренац: Филмови могу бити умјетнички или ничији

Филмове треба посматрати у односу да ли нам се свиђају или не. Потпуно беспотребна је расправа чији је филм. Не желим да улазим у полемику да ли је мој филм "Село без жена" босанскохерцеговачки и пребројавам крвна зрнца мог филма. Треба ли цијенити доброг архитекту због добрих мостова што је направио или треба ипак провјерити коме он припада прије него што кажемо ваљају ли нам његови мостови.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" редитељ Срђан Шаренац којем је за филм "Село без жена" припала награда "Ивица Матић" за укупан допринос босанскохерцеговачком филму, што је изазвало опречне ставове филмских стваралаца.

На специјализованом филмском порталу "филмски.нет" наводи се да је филм "Село без жена" продукција Француске, Србије и Хрватске и да је реализован 2009. године.

* ГЛAС: Како коментаришете писмо редитеља Aдиса Бакрача Управном одбору Удружења филмских радника БиХ у којем је навео да је додјелом награде Вашем филму "грубо прекршен Правилник о додјели награде Ивица Матић", истичући да филм "Село без жена" тематски нема никакве везе са БиХ, па да самим тим "не постоји Ваш допринос бх. филму"?

ШAРЕНAЦ: Врло сам поносан што сам добитник награде "Ивица Матић" за филм "Село без жена". То је значајно за мене, јер долази од Удружења филмских радника БиХ чији сам члан, па ми је то велико признање филмских професионалаца којима припадам. Плус то је и прва награда у БиХ коју сам добио до сада у животу. Иначе, филмовима приступам као умјетности и не пада ми на памет да гледам којој нацији припадају.

* ГЛAС: Рођењем сте Сарајлија, школовањем Београђанин, радили сте и у Хрватској, Француској, Холандији. Сада сте у Шпанији. Гдје себе видите на филмској мапи?

ШAРЕНAЦ: Рођен сам у Сарајеву 1977. године. Одрастао сам у БиХ и живио све до краја 1992. када одлазим у Хрватску гдје остајем до 2001. године. Тад сам уписао филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 2004. за БХРТ режирам тродијелну документарну серију "Како је настала сарајевска топ-листа надреалиста" и документарни филм "Селма". Послије тога режирам драмску серију "Миле у борби против транзиције" за Б92 из Београда. На постдипломским студијима из филмског сценарија био сам на Бингер филм Лаб у Aмстердаму. Годину касније добијам награду за сценарио "Спашен" и одлазим у Француску. Године 2008. режирао сам дјечији програм ХРТ-а, емисију за младе "Кратки спој", 2010. режирам емисију за дјецу. Од ове године сам у Шпанији на Мастер ин Aудиовисуал манагемент у оквиру Медиа Бусинесс Сцхоол. Из моје биографије видите да сам радио у БиХ, Хрватској, Србији, Холандији и Француској. Себе видим као грађанина свијета и волим да ме људи цијене према ономе што направим.

Сарајево филм фестивал

* ГЛAС: Како оцјењујете Сарајево филм фестивал?

ШAРЕНAЦ: Сарајево филм фестивал је постао најзначајнији филмски фестивал на подручју ex-Yu. Свима треба да је јасно да је домаћи филм врло тешко финансирати без сарадње са страним партнерима, а СФФ са својим програмом "Цинелинк" доводи огромну количину страних филмских продуцената и дистрибутера и нуди им могућност сарадње са домаћим ауторима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.