Снимак "Коштане" са Уснијом Реджепевом на ЈуТјуб каналу Народног позоришта

Станковићева "Коштана", као ремек-дјело српске кнјижевности, не представлја само комад са пјеванјем и раскошном сликом фолклора са југа Србије, већ и снажну драму трагичних лјудских судбина - појединачне патнје и колективне несреће.

Познати драмски писац и у то време позоришни критичар Политике Ласло Вегел оцјенио је да је ова драма „с правом добила почасно место на репертоару београдског Народног позоришта не само због очекиванја публике или поштованја према класицима, него зато што ово дело и својим драматуршко-естетским вредностима представлја сталан изазов у нашој позоришној култури".

Радомир Путник у критици објавлјеној у листу Политика експрес истакао је да "Коштана" у поставци Боре Григоровића није само "комад из вранјског живота са певанјем", већ и покушај да се укаже на латентну драматичност која постоји у односима међу драмским јунацима.

"Григоровић је драму сажео, из нје уклонио прву сцену у којој се назначава путена подлога потиснуте еротике и понудио тумаченје по коме се као трагичне личности исказују Хаджи Тома и Митке. Њихов трагизам садржи се у осећају патетичне трошности лјудског живота, у неостварености прикривених емоција, у запретаној страсти не само према женама већ и према пуном и смисленом животу", указао је између осталог Путник.

У великом ансамблу улоге су остварили и Јован Милићевић (Хаџи Тома), Душан Булајић (Арса), Бранислав Јеринић (Митке), Љубивоје Тадић (Стојан), Славка Јеринић (Ката), Милка Лукић (Магда), Жељка Башић Савић (Магда), Дара Плаовић (Салче), Мирослав Петровић (Гркљан), Звонко Јовчић (Курта), Радомир Поповић (Марко), Мида Стевановић (Полицајац) и Момчило Животић (Кмет).

Сценографију је урадио Миомир Денић, костиме Љиљана Орлић, а кореографију Бранко Марковић.

Снимак је настао на извођењу представе 24. марта 1992. године.

Представа је изведена укупно 192 пута, а последњи пут била је на репертоару 13. маја 1997.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.